Evropska barikada protiv Olanda

Evropski konzervativni front učvrstio se protiv Fransoa Olanda, favorita na francuskim predsedničkim izborima. Vlade Angele Merkel, Marjana Rahoja, Marija Montija i Dejvida Kamerona demantovale su da su na poslednjem samitu u Briselu četiri lidera  sklopila usmeni pakt o zatvaranju svojih vrata za predsedničkog kandidata francuske umerene levice.

Ovu vest prvi je objavio nemački „Špigl”, koji tvrdi da su Rim, Berlin, London i Madrid na tom tajnom sastanku podigli barikade kako bi se sprečila Olandova promocija u zemljama koje okružuju Francusku. Ali dva dana pošto je obelodanjeno kako Angela Merkel i trojica premijera pripremaju bojkot, iz tih evropskih prestonica stigli su demanti.

Tehnokrata Mario Monti, ne viđa se ni sa italijanskim političarima, ne pripada nijednoj partiji, rekli su u Rimu. Portparol Angele Merkel negira da se kancelarka obavezala da ne dočekuje Olanda, ali ne krije ono što je i ona sama rekla da će aktivno učestvovati u Sarkozijevoj kampanji.

Španski premijer Rahoj suviše je zauzet svojim mukama oko deficita da bi razmišljao o Francuzima, dok Velika Britanija nije ni u evrozoni te ni sama nije potpisnica pakta o smanjenju budžetskog deficita. Aktuelni francuski predsednik koji se bori za drugi mandat bio je sarkastičan.

„Oland i ovako ne putuje nigde”, kaže francuski predsednik i pita se zašto bi mu njegovi pobornici u okolnim zemljama uopšte zatvarali vrata na koja nije ni mislio da kuca. Sarkozi aludira u pariskom „Mondu” na povučenost svog rivala u međunarodnim bitkama protiv krize.

Četvoro lidera pripadaju konzervativnom bloku i strahuju da se desničarska kompaktnost ne rasprši dolaskom socijaliste na čelo druge ekonomije u evrozoni. Pogotovo što je Oland najavio da će preispitati sporazum o fiskalnoj disciplini koji je već potpisao Nikola Sarkozi. On je banke i finansijske institucije proglasio najvećim neprijateljem Francuske, a najavio je i drastično povećanje poreza za najbogatije, kako bi se održale socijalne pogodnosti, kojim se tradicionalno diči francusko društvo.

Iako demantuju da su se dogovorili da ga bojkotuju, Merkelova i Kameron odbili su da prime Olanda, kada je on to tražio, izgovarajući se zgusnutim radnim obavezama.

Socijalisti u Francuskoj i dobar deo javnog mnjenja zapanjeni su „bezobzirnim mešanjem u demokratski izborni proces”. To je, kako se citira Olandov portparol, konzervativni pritisak bez presedana u demokratskoj Evropi.

Sam Oland je, kako ga u Parizu vide, „čovek od gume”: odskoči kad god se nekakva takva priča o suvišnom zbližavanju Sarkozija sa Berlinom, povede u Francuskoj. Protekla nedelja je za sadašnjeg stanara Jelisejske palate, pokazuju ankete, bila jako loša. Izviždali su ga i gađali jajima u jednom francuskom gradu, a priča o bojkotu Olanda, iako demantovana, dodatno je Sarkoziju smanjila rejting.

Oland opet vodi za nekoliko procenata, a do prvog kruga izbora ostalo je još samo mesec dana. Mirno je odgovorio i na provokaciju o bojkotu. „Francuski narod je taj koji bira svog predsednika”, rekao je on, ne uzbuđujući se.

Progresivne evropske stranke levo od centra i krugovi intelektualaca sve oči uprle su u Pariz. Kandidat socijalista Oland je, procenjuju analitičari, jedini značajni lider koji se otvoreno izjašnjava protiv evropskog sporazuma o najoštrijim merama i prednost daje obezbeđivanju uslova za ekonomski rast.

Samo četiri zemlje EU imaju vlade koje vode socijaldemokrate (Austrija, Belgija, Kipar i Danska). Za Lusijana Bardija, kodirektora Instituta za proučavanje partija, na Univerzitetu Evrope, razlog što danas na izborima pobeđuju stranke desno od centra je jasan. Levica je, po njegovom tumačenju, već duže u dilemi da li da igra na kartu „odgovornog programa” ili da se prikloni očekivanjima izborne baze. „Sa krizom između ova dva ekstrema stvorila se razvalina”.

Vođe levice u Evropi uglavnom se priklanjaju modelu koji će umiriti tržište i zadovoljiti ekonomski najjačeg partnera – Berlin. U Španiji, Portugaliji i Grčkoj socijalisti su skupo platili ovakvu politiku. Neki misle da nisu imali drugog izbora, drugi da nisu bili dovoljno hrabri.

Naoko blag, umeren i tih, Oland je izgleda spreman da kao dugogodišnji funkcioner u stranci socijalista istera ovu temu na čistac. Francuzi su, kako sada stvari stoje, siti novih otpuštanja, zakidanja u obrazovanju, kulturi i zdravstvu i, pre svega, umorni od Sarkozija, voljni da ga podrže.

Zorana Šuvaković