Европска барикада против Оланда

Европски конзервативни фронт учврстио се против Франсоа Оланда, фаворита на француским председничким изборима. Владе Ангеле Меркел, Марјана Рахоја, Марија Монтија и Дејвида Камерона демантовале су да су на последњем самиту у Бриселу четири лидера  склопила усмени пакт о затварању својих врата за председничког кандидата француске умерене левице.

Ову вест први је објавио немачки „Шпигл”, који тврди да су Рим, Берлин, Лондон и Мадрид на том тајном састанку подигли барикаде како би се спречила Оландова промоција у земљама које окружују Француску. Али два дана пошто је обелодањено како Ангела Меркел и тројица премијера припремају бојкот, из тих европских престоница стигли су деманти.

Технократа Марио Монти, не виђа се ни са италијанским политичарима, не припада ниједној партији, рекли су у Риму. Портпарол Ангеле Меркел негира да се канцеларка обавезала да не дочекује Оланда, али не крије оно што је и она сама рекла да ће активно учествовати у Саркозијевој кампањи.

Шпански премијер Рахој сувише је заузет својим мукама око дефицита да би размишљао о Французима, док Велика Британија није ни у еврозони те ни сама није потписница пакта о смањењу буџетског дефицита. Актуелни француски председник који се бори за други мандат био је саркастичан.

„Оланд и овако не путује нигде”, каже француски председник и пита се зашто би му његови поборници у околним земљама уопште затварали врата на која није ни мислио да куца. Саркози алудира у париском „Монду” на повученост свог ривала у међународним биткама против кризе.

Четворо лидера припадају конзервативном блоку и страхују да се десничарска компактност не распрши доласком социјалисте на чело друге економије у еврозони. Поготово што је Оланд најавио да ће преиспитати споразум о фискалној дисциплини који је већ потписао Никола Саркози. Он је банке и финансијске институције прогласио највећим непријатељем Француске, а најавио је и драстично повећање пореза за најбогатије, како би се одржале социјалне погодности, којим се традиционално дичи француско друштво.

Иако демантују да су се договорили да га бојкотују, Меркелова и Камерон одбили су да приме Оланда, када је он то тражио, изговарајући се згуснутим радним обавезама.

Социјалисти у Француској и добар део јавног мњења запањени су „безобзирним мешањем у демократски изборни процес”. То је, како се цитира Оландов портпарол, конзервативни притисак без преседана у демократској Европи.

Сам Оланд је, како га у Паризу виде, „човек од гуме”: одскочи кад год се некаква таква прича о сувишном зближавању Саркозија са Берлином, поведе у Француској. Протекла недеља је за садашњег станара Јелисејске палате, показују анкете, била јако лоша. Извиждали су га и гађали јајима у једном француском граду, а прича о бојкоту Оланда, иако демантована, додатно је Саркозију смањила рејтинг.

Оланд опет води за неколико процената, а до првог круга избора остало је још само месец дана. Мирно је одговорио и на провокацију о бојкоту. „Француски народ је тај који бира свог председника”, рекао је он, не узбуђујући се.

Прогресивне европске странке лево од центра и кругови интелектуалаца све очи упрле су у Париз. Кандидат социјалиста Оланд је, процењују аналитичари, једини значајни лидер који се отворено изјашњава против европског споразума о најоштријим мерама и предност даје обезбеђивању услова за економски раст.

Само четири земље ЕУ имају владе које воде социјалдемократе (Аустрија, Белгија, Кипар и Данска). За Лусијана Бардија, кодиректора Института за проучавање партија, на Универзитету Европе, разлог што данас на изборима побеђују странке десно од центра је јасан. Левица је, по његовом тумачењу, већ дуже у дилеми да ли да игра на карту „одговорног програма” или да се приклони очекивањима изборне базе. „Са кризом између ова два екстрема створила се развалина”.

Вође левице у Европи углавном се приклањају моделу који ће умирити тржиште и задовољити економски најјачег партнера – Берлин. У Шпанији, Португалији и Грчкој социјалисти су скупо платили овакву политику. Неки мисле да нису имали другог избора, други да нису били довољно храбри.

Наоко благ, умерен и тих, Оланд је изгледа спреман да као дугогодишњи функционер у странци социјалиста истера ову тему на чистац. Французи су, како сада ствари стоје, сити нових отпуштања, закидања у образовању, култури и здравству и, пре свега, уморни од Саркозија, вољни да га подрже.

Зорана Шуваковић