Podnesi molbu za ćiriličnu dozvolu

Novi Sad – U šalter sali Policijske uprave u Novom Sadu, otvorenoj kod mosta „Sloboda“ – da bi se smanjile gužve prilikom izdavanja ličnih dokumenata, službenica je juče zatražila od penzionisanog mašinskog inženjera Miloša Nikolića da napiše molbu ako želi da dobije novu vozačku dozvolu na ćirilici. Zahtev je revoltirao vernog čitaoca našeg lista, u kojem je istoga dana mogao da nađe tekst o protestu udruženja „Ćirilica“ zbog sve učestalijeg potiskivanja srpskog službenog pisma u Novom Sadu.

– Šalterska službenica me je pitala na kojem pismu želim dozvolu. Izjavio sam da je normalno da bude ćirilicom. Na moje zaprepašćenje, službenica mi je dala parče papira da napišem molbu da mi se dozvola odštampa ćiriličnim pismom. Sramota je da u državi Srbiji moram da molim da mi se izda dokument na zvaničnom pismu. Naše manjine imaju pravo na svoj jezik i pismo, a od pripadnika većinskog naroda traži se da piše i potpisuje molbe – ogorčen je Nikolić.

Penzionisani mašinac, koji je rodom iz Zrenjanina, ali već decenijama živi u Novom Sadu, kaže nam da mu je, posle neočekivanog zahteva u šalter sali, bilo žao što je tom prilikom burno reagovao na službenicu.

– Ona najverovatnije nije ništa kriva. Pretpostavljam da je takav nalog dobila od nekog odozgo i samo ga je sprovodila. Zaista, bio sam jako ozlojeđen – ističe Nikolić.

Od Policijske uprave u Novom Sadu zatražili smo objašnjenje povodom ovog događaja. Utvrdili smo da ipak ne postoji propis po kojem građani moraju da podnose pisanu molbu ukoliko žele da im se izdaju dokumenta na ćiriličnom pismu.

– Naravno da ćemo ispitati ovaj slučaj. Za razliku od većine drugih gradova, Novi Sad je multijezička sredina i napisi u našim šalter salama su na svim pismima koja su ovde u službenoj u upotrebi, a samim tim i zaposlenima je rad nešto složeniji – kaže nam portparolka PU Mileva Tomić.

Saznajemo da je obaveza šalterskih radnika da pitaju građane na kojem pismu žele dokumenta. Bilo je, međutim, slučajeva da su vozači sa dozvolama štampanim ćirilicom imali problema na pojedinim graničnim prelazima, zbog čega su dolazili u šalter salu da protestuju, iako su prethodno sami tražili ovakav dokument.

Jedno od mogućih objašnjenja za „molbe“ jeste da je moguće da su šalterski službenici želeli da se potpisanim zahtevom obezbede od eventualnih kasnijih nesuglasica.

Prelazak državnih granica sigurno nije razlog zbog čega je tabla pored nedavno postavljenog spomenika (na zelenoj površini između gradske i pokrajinske skupštine) nekadašnjem predsedniku Matice srpske Vasi Stajiću ispisana samo na engleskom jeziku i latinicom. Isti slučaj je i sa nazivima novosadskih ulica, pa je povereništvo udruženja „Ćirilica“ uputilo protestno pismo Savetu za kulturu Skupštine grada, o čemu smo juče pisali.

– Za mene, koji sam čitav život pisao našim pismom, zaista je bolno da posmatram sve te latinične nazive na ulicama, pa i one koji bi po zakonu morali da budu ćirilicom – kaže naš čitalac iz Odžaka Vojislav Vojvodić, koji nam se juče takođe javio.

– Ako već ne poštujemo odluke sopstvene Skupštine, hajde da ćirilicu zvanično zabranimo! Pošto smo mi Srbi poznati kao velike inadžije, možda ćemo tada početi da pišemo svojim pismom – naglašava Vojvodić.