Поднеси молбу за ћириличну дозволу

Нови Сад – У шалтер сали Полицијске управе у Новом Саду, отвореној код моста „Слобода“ – да би се смањиле гужве приликом издавања личних докумената, службеница је јуче затражила од пензионисаног машинског инжењера Милоша Николића да напише молбу ако жели да добије нову возачку дозволу на ћирилици. Захтев је револтирао верног читаоца нашег листа, у којем је истога дана могао да нађе текст о протесту удружења „Ћирилица“ због све учесталијег потискивања српског службеног писма у Новом Саду.

– Шалтерска службеница ме је питала на којем писму желим дозволу. Изјавио сам да је нормално да буде ћирилицом. На моје запрепашћење, службеница ми је дала парче папира да напишем молбу да ми се дозвола одштампа ћириличним писмом. Срамота је да у држави Србији морам да молим да ми се изда документ на званичном писму. Наше мањине имају право на свој језик и писмо, а од припадника већинског народа тражи се да пише и потписује молбе – огорчен је Николић.

Пензионисани машинац, који је родом из Зрењанина, али већ деценијама живи у Новом Саду, каже нам да му је, после неочекиваног захтева у шалтер сали, било жао што је том приликом бурно реаговао на службеницу.

– Она највероватније није ништа крива. Претпостављам да је такав налог добила од неког одозго и само га је спроводила. Заиста, био сам јако озлојеђен – истиче Николић.

Од Полицијске управе у Новом Саду затражили смо објашњење поводом овог догађаја. Утврдили смо да ипак не постоји пропис по којем грађани морају да подносе писану молбу уколико желе да им се издају документа на ћириличном писму.

– Наравно да ћемо испитати овај случај. За разлику од већине других градова, Нови Сад је мултијезичка средина и написи у нашим шалтер салама су на свим писмима која су овде у службеној у употреби, а самим тим и запосленима је рад нешто сложенији – каже нам портпаролка ПУ Милева Томић.

Сазнајемо да је обавеза шалтерских радника да питају грађане на којем писму желе документа. Било је, међутим, случајева да су возачи са дозволама штампаним ћирилицом имали проблема на појединим граничним прелазима, због чега су долазили у шалтер салу да протестују, иако су претходно сами тражили овакав документ.

Једно од могућих објашњења за „молбе“ јесте да је могуће да су шалтерски службеници желели да се потписаним захтевом обезбеде од евентуалних каснијих несугласица.

Прелазак државних граница сигурно није разлог због чега је табла поред недавно постављеног споменика (на зеленој површини између градске и покрајинске скупштине) некадашњем председнику Матице српске Васи Стајићу исписана само на енглеском језику и латиницом. Исти случај је и са називима новосадских улица, па је повереништво удружења „Ћирилица“ упутило протестно писмо Савету за културу Скупштине града, о чему смо јуче писали.

– За мене, који сам читав живот писао нашим писмом, заиста је болно да посматрам све те латиничне називе на улицама, па и оне који би по закону морали да буду ћирилицом – каже наш читалац из Оџака Војислав Војводић, који нам се јуче такође јавио.

– Ако већ не поштујемо одлуке сопствене Скупштине, хајде да ћирилицу званично забранимо! Пошто смо ми Срби познати као велике инаџије, можда ћемо тада почети да пишемо својим писмом – наглашава Војводић.