Italija šesti investitor

U Srbiji posluje oko 250 italijanskih firmi koje ostvaruju promet od oko 2,4 milijardi dolara i zapošljavaju preko 20.000 radnika.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) o stranim direktnim investicijama u Srbiju, procenjuje se da su italijanske firme od 2000. godine uložile oko 1,48 milijardi dolara, čime je Italija zauzela šesto mesto među zemljama investitorima.

– Posebno raduje najnovije partnerstvo s „Fijatom”, što će biti snažan zamajac i za buduće kooperantske odnose između srpskih i italijanskih firmi u oblasti proizvodnje komponenti – navode u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Prošle godine robna razmena s Italijom premašila je tri milijarde dolara i približila se rekordnom nivou iz 2008. godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 72,5 odsto, što je znatno iznad proseka za EU (60,6 odsto) i ostale najvažnije zemlje partnere. U isto vreme razmena je porasla za čak 21 odsto u odnosu na 2010. godinu.

Italija je u poslednjih 20 godina bila uvek na jednom od prva tri mesta po plasmanu srpske robe. Izvoz na italijansko tržište dostigao je 22,4 odsto ukupnog izvoza Srbije na tržište Evropske unije u 2010. godini, odnosno 12,3 odsto našeg ukupnog izvoza.

– Ako se uporede robne strukture u izvozu i uvozu, može se zaključiti da većinu plasmana robe na to tržište čine sirovine i njihove primarne prerade, a sa uvozne strane je značajno učešće proizvoda široke potrošnje, što je, uostalom, i karakteristika naših ukupnih robnih tokova sa svetom – ističu u PKS-u.

Kod nas posluju tri italijanske banke – Inteza, Unikredit i Findomestik i one zauzimaju 25 odsto bankarskog tržišta, mereno po vrednosti kapitala. U oblasti osiguranja, „Đenerali” je preuzeo „Delta osiguranje”, dok je DDOR Novi Sad postao deo grupacije „Fondarija”.

U procesu privatizacije italijanska firma „Bitumen adiđe” kupila je površinsku eksploataciju kamena na lokaciji Kijevo–Straževica, a firma „Pijero Zanela” „Zlatibor mermer”.

Firma „Franko Kaporale” iz Peskare je s „Gemaksom” počela izgradnju fabrike za proizvodnju obloga za fasade od kamena.

U oblasti građevinskog materijala angažovala se i firma „Alkalinea”, koja je s „Građevinarom” iz Kraljeva podigla pogon za brzomontažne pregradne zidove, „Martini gradnja”, koja je u Inđiji podigla pogon za proizvodnju prefabrikovanih betonskih konstrukcija, kao i „Fantini skainatiko Balkan” sa svoja tri pogona u Smederevu, Ubu i Bečeju, za proizvodnju opekarskih proizvoda.

Italijani su uložili u proizvodnju šećera, pa je tako SFIR iz Vićence postao većinski vlasnik fabrika šećera u Senti i Novoj Crnji. U oblasti farmaceutske industrije, „Zanini-Hemofarm” proizvodi ambalažu za lekove. „Hemofarm” je takođe sa „Bertelom” uložio u fabriku plastike u Vršcu gde je i italijanska firma „Lamp ist”, na lokaciji novog tehnološkog parka u novembru 2011. godini, započela izgradnju fabrike za proizvodnju plastičnih i aluminijumskih folija za farmaceutsku industriju.

Italijanski partneri su pokazali veliki interes za ulaganja u drvno-prerađivačkom sektoru, pa je tako „Kasa Italija” otvorila fabriku nameštaja u Slobodnoj zoni Bačka Palanka. U privatizovanom drvnom kombinatu „Crni Vrh”, italijanski vlasnik je pokrenuo novu proizvodnju, dok u Leskovcu počinje gradnja fabrike „sendvič panela”. Firma „Margariteli” je jula 2011. godine potpisala ugovor o izgradnji fabrike za železničke pragove u Kosjeriću sa „Interkopom” iz Šapca. Poznati italijanski proizvođač pločaste iverice „Fantoni” iz Udina kupio je, krajem 2006. godine, „Špik Ivanjicu”, planirana ulaganja su 30 miliona evra.

----------------------------------------------

Saradnja u energetici

Elektroprivreda Srbije (EPS) i italijanska „Seči energija” potpisale su, februara 2011, preliminarni sporazum o gradnji hidroelektrana na srednjem toku Drine, vredan više od 800 miliona evra. Planirano je da hidroelektrane na Drini proizvode godišnje 1.200 gigavat-sati struje. Realizuje se saradnja i između EPS-a i „Seči energije” u izgradnji hidroelektrana na Ibru, kapaciteta 103 megavata. Gradnja bi trebalo da počne u prvoj polovini sledeće godine i da bude gotova do 2015. godine. Vrednost izgradnje hidroelektrana na Ibru je 300 miliona evra, a radi se o 10 lokacija koje poseduju traženi vodni potencijal.