Италија шести инвеститор

У Србији послује око 250 италијанских фирми које остварују промет од око 2,4 милијарди долара и запошљавају преко 20.000 радника.
Према подацима Народне банке Србије (НБС) о страним директним инвестицијама у Србију, процењује се да су италијанске фирме од 2000. године уложиле око 1,48 милијарди долара, чиме је Италија заузела шесто место међу земљама инвеститорима.

– Посебно радује најновије партнерство с „Фијатом”, што ће бити снажан замајац и за будуће кооперантске односе између српских и италијанских фирми у области производње компоненти – наводе у Привредној комори Србије (ПКС).

Прошле године робна размена с Италијом премашила је три милијарде долара и приближила се рекордном нивоу из 2008. године. Покривеност увоза извозом износила је 72,5 одсто, што је знатно изнад просека за ЕУ (60,6 одсто) и остале најважније земље партнере. У исто време размена је порасла за чак 21 одсто у односу на 2010. годину.

Италија је у последњих 20 година била увек на једном од прва три места по пласману српске робе. Извоз на италијанско тржиште достигао је 22,4 одсто укупног извоза Србије на тржиште Европске уније у 2010. години, односно 12,3 одсто нашег укупног извоза.

– Ако се упореде робне структуре у извозу и увозу, може се закључити да већину пласмана робе на то тржиште чине сировине и њихове примарне прераде, а са увозне стране је значајно учешће производа широке потрошње, што је, уосталом, и карактеристика наших укупних робних токова са светом – истичу у ПКС-у.

Код нас послују три италијанске банке – Интеза, Уникредит и Финдоместик и оне заузимају 25 одсто банкарског тржишта, мерено по вредности капитала. У области осигурања, „Ђенерали” је преузео „Делта осигурање”, док је ДДОР Нови Сад постао део групације „Фондарија”.

У процесу приватизације италијанска фирма „Битумен адиђе” купила је површинску експлоатацију камена на локацији Кијево–Стражевица, а фирма „Пијеро Занела” „Златибор мермер”.

Фирма „Франко Капорале” из Пескаре је с „Гемаксом” почела изградњу фабрике за производњу облога за фасаде од камена.

У области грађевинског материјала ангажовала се и фирма „Алкалинеа”, која је с „Грађевинаром” из Краљева подигла погон за брзомонтажне преградне зидове, „Мартини градња”, која је у Инђији подигла погон за производњу префабрикованих бетонских конструкција, као и „Фантини скаинатико Балкан” са своја три погона у Смедереву, Убу и Бечеју, за производњу опекарских производа.

Италијани су уложили у производњу шећера, па је тако СФИР из Вићенце постао већински власник фабрика шећера у Сенти и Новој Црњи. У области фармацеутске индустрије, „Занини-Хемофарм” производи амбалажу за лекове. „Хемофарм” је такође са „Бертелом” уложио у фабрику пластике у Вршцу где је и италијанска фирма „Ламп ист”, на локацији новог технолошког парка у новембру 2011. години, започела изградњу фабрике за производњу пластичних и алуминијумских фолија за фармацеутску индустрију.

Италијански партнери су показали велики интерес за улагања у дрвно-прерађивачком сектору, па је тако „Каса Италија” отворила фабрику намештаја у Слободној зони Бачка Паланка. У приватизованом дрвном комбинату „Црни Врх”, италијански власник је покренуо нову производњу, док у Лесковцу почиње градња фабрике „сендвич панела”. Фирма „Маргарители” је јула 2011. године потписала уговор о изградњи фабрике за железничке прагове у Косјерићу са „Интеркопом” из Шапца. Познати италијански произвођач плочасте иверице „Фантони” из Удина купио је, крајем 2006. године, „Шпик Ивањицу”, планирана улагања су 30 милиона евра.

----------------------------------------------

Сарадња у енергетици

Електропривреда Србије (ЕПС) и италијанска „Сечи енергија” потписале су, фебруара 2011, прелиминарни споразум о градњи хидроелектрана на средњем току Дрине, вредан више од 800 милиона евра. Планирано је да хидроелектране на Дрини производе годишње 1.200 гигават-сати струје. Реализује се сарадња и између ЕПС-а и „Сечи енергије” у изградњи хидроелектрана на Ибру, капацитета 103 мегавата. Градња би требало да почне у првој половини следеће године и да буде готова до 2015. године. Вредност изградње хидроелектрана на Ибру је 300 милиона евра, а ради се о 10 локација које поседују тражени водни потенцијал.