Revolucija bez štaba i komandanta

Kao i svaka druga revolucija i ova je dobila svoje patriote, izdajnike, pirate, doušnike, gerilu iliprofitere, ali drugačija je od svih dosadašnjih po tome što nikome ne diže spomenik.

„Anonimni” su i loši i dobri momci, a lidera i heroja nema.

Jednu hakersku zavereničku grupicu američke vlasti uspele su da pohapse u utorak. Glavni među njima je, kako tvrde, vođa ogranka globalnog pokreta „Anonimni”, koji je dva meseca hakerskim akcijama napadao korporativne i vladine sajtove.

Jedan od najpopularnijih tviter naloga „Anonimnih” munjevito je demantovao tvrdnju da je uhapšeni vođa bilo čega ili bilo kome.

„Ovaj pokret nema lidera”, on je ideja koja će da „raste, da se menja i evoluira, šta god da se dešava u fizičkom svetu.”

„Ideja” se razljutila i preko „anonimaca” počela da steže virtuelni obruč zato što je uhapšeni Hektor Havijer Monsegur, alijas Sabu (što mu je, kako tvrde zvanični američki mediji, hakersko ime), od strane establišmenta imenovan za „lidera” jedne od filijala „Anonimnih”.

Uhapšen je zbog hakerskih napada još u avgustu i „Foks njuz” tvrdi da je on posle toga bio krtica za najnoviju raciju.

Monsegur, koji govori španski, takođe je doprineo da se prošle nedelje uhapsi 25 „anonimaca” iz Španijei Latinske Amerike. Za tu grupu „provaljenih” sumnja se da je učestvovala u napadu na „viza“ i „master“ kartice, da je hakovala sajt jedne irske političke partije i okupirala podatke 80.000 njenih članova.

Konvencionalni mediji tvrdoglavo nastavljaju da izveštavaju onako kako su naučili otkad postoje: „Četvorica kolovođa uhapšenih u utorak bliski su saradnici Monsegura, alijas Sabua, koji ih je otkucao u zatvoru.”

„Anonimni” su na sve strane demantovali sve navedeno o navodnom vođikrtici: „On je samo jedna osoba, suviše uplašena da bi postala revolucionarna. Nastavljamo borbu i pokazaćemo da je Sabu – u stvari niko.”

„Blizak” u virtuelnom svetu znači nešto sasvim drugo od fizičke pa čak i idejne blizine. Monsegur je iz Njujorka, druga dvojica su negde iz Velike Britanije, treći i četvrti su iz Irske. Kolovođe ni vođe ne postoje, tajne još manje.

Ko je, u stvari, Monsegur, krtica koja je potkazala dotične „kolovođe”? „Forbs“ piše da je osumnjičeni haker ubačeni špijun koga je američka vlast angažovala da raskrinka „Anonimne” još u junu prošle godine.

Za Monsegura se sumnja da je učestvovao u rušenju Interpolovog sajta i u obelodanjivanju dokumenata „Stratfora”, da je svoje navodne drugare ili „kolegehakere” hrabrio da budu radikalniji u aktivizmu.

Ako je to sve radio kako bi pomogao vlastima da se dokopaju „pravih” „anonimnih”, pitanje je koliko će sud biti u stanju da po postojećim zakonima utvrdi njihovu krivicu.

Fani Fakouri, advokat Fondacije za elektronske granice, koga citiraju američki mediji, objašnjava da zbog ovakve virtuelne klopke, kakvu je po nalogu vlasti možda postavio Monsegur, i u koju su upali drugi uhapšeni, oni ne mogu biti proglašeni krivim.

Da li vlada u stvari proizvodi zločin, kako bi ga sprečila, pita se pravni stručnjak za visokotehnološki kriminal. Ni klasične sačekuše ili policijske klopke ne mogu se doslovce primeniti u sajber-svetu.

Šta se zapravo događa, kakva je ovo revolucija i ko će zbog nje „visiti na Terazijama”?

Po najrasprostranjenijim tumačenjima, isturena odeljenja „Anonimnih” su pokret „Okupiraj Volstrit”, ali i svi oblici „arapskog proleća” i drugih okupljanja koja su dovela ili još nisu do prevrata u društvu.

„Anonimci” su sposobni da se „organizuju bez organizacije”, štaba, sedišta i komandanta. Zato bi ovi sajber-događaji mogli da dovedu do istinske revolucije koja preti političkim strukturama i klasičnoj hijerarhiji.

Analitičari iz krugova bliskih hakerskom svetu skloni su da u „Anonimnima” vide „koncept koji predstavlja sve ljude kao jedan neimenovani kolektiv”. Oni, zaštićeni anonimnošću, rade ono što žele, ono što u dosadašnjim društvima nisu mogli da čine. 

Neki se ludo zabavljaju, što se po engleskom akronimu za „smej se glasno“ zove LOL sindrom. Drugi bi da dižu revolucije, a najviše je onih koji spontano učestvuju u menjanju sveta, ma kako se to zvalo.

I dok potraga za „sajber-zločincima” traje, množe se novi napadi na „okoštale institucije“: korporacije, stranke, mafije, Vatikan, banke, bolnice, programe, novinske korporacije...

Nema revolucionarne romantike i mistike, ali su efekti razorni. Sve pod maskom koju, pojave li se u pravom svetu, nose bez izuzetka.