Револуција без штаба и команданта

Као и свака друга револуција и ова је добила своје патриоте, издајнике, пирате, доушнике, герилу илипрофитере, али другачија је од свих досадашњих по томе што никоме не диже споменик.

„Анонимни” су и лоши и добри момци, а лидера и хероја нема.

Једну хакерску завереничку групицу америчке власти успеле су да похапсе у уторак. Главни међу њима је, како тврде, вођа огранка глобалног покрета „Анонимни”, који је два месеца хакерским акцијама нападао корпоративне и владине сајтове.

Један од најпопуларнијих твитер налога „Анонимних” муњевито је демантовао тврдњу да је ухапшени вођа било чега или било коме.

„Овај покрет нема лидера”, он је идеја која ће да „расте, да се мења и еволуира, шта год да се дешава у физичком свету.”

„Идеја” се разљутила и преко „анонимаца” почела да стеже виртуелни обруч зато што је ухапшени Хектор Хавијер Монсегур, алијас Сабу (што му је, како тврде званични амерички медији, хакерско име), од стране естаблишмента именован за „лидера” једне од филијала „Анонимних”.

Ухапшен је због хакерских напада још у августу и „Фокс њуз” тврди да је он после тога био кртица за најновију рацију.

Монсегур, који говори шпански, такође је допринео да се прошле недеље ухапси 25 „анонимаца” из Шпанијеи Латинске Америке. За ту групу „проваљених” сумња се да је учествовала у нападу на „виза“ и „мастер“ картице, да је хаковала сајт једне ирске политичке партије и окупирала податке 80.000 њених чланова.

Конвенционални медији тврдоглаво настављају да извештавају онако како су научили откад постоје: „Четворица коловођа ухапшених у уторак блиски су сарадници Монсегура, алијас Сабуа, који их је откуцао у затвору.”

„Анонимни” су на све стране демантовали све наведено о наводном вођикртици: „Он је само једна особа, сувише уплашена да би постала револуционарна. Настављамо борбу и показаћемо да је Сабу – у ствари нико.”

„Близак” у виртуелном свету значи нешто сасвим друго од физичке па чак и идејне близине. Монсегур је из Њујорка, друга двојица су негде из Велике Британије, трећи и четврти су из Ирске. Коловође ни вође не постоје, тајне још мање.

Ко је, у ствари, Монсегур, кртица која је потказала дотичне „коловође”? „Форбс“ пише да је осумњичени хакер убачени шпијун кога је америчка власт ангажовала да раскринка „Анонимне” још у јуну прошле године.

За Монсегура се сумња да је учествовао у рушењу Интерполовог сајта и у обелодањивању докумената „Стратфора”, да је своје наводне другаре или „колегехакере” храбрио да буду радикалнији у активизму.

Ако је то све радио како би помогао властима да се докопају „правих” „анонимних”, питање је колико ће суд бити у стању да по постојећим законима утврди њихову кривицу.

Фани Факоури, адвокат Фондације за електронске границе, кога цитирају амерички медији, објашњава да због овакве виртуелне клопке, какву је по налогу власти можда поставио Монсегур, и у коју су упали други ухапшени, они не могу бити проглашени кривим.

Да ли влада у ствари производи злочин, како би га спречила, пита се правни стручњак за високотехнолошки криминал. Ни класичне сачекуше или полицијске клопке не могу се дословце применити у сајбер-свету.

Шта се заправо догађа, каква је ово револуција и ко ће због ње „висити на Теразијама”?

По најраспрострањенијим тумачењима, истурена одељења „Анонимних” су покрет „Окупирај Волстрит”, али и сви облици „арапског пролећа” и других окупљања која су довела или још нису до преврата у друштву.

„Анонимци” су способни да се „организују без организације”, штаба, седишта и команданта. Зато би ови сајбер-догађаји могли да доведу до истинске револуције која прети политичким структурама и класичној хијерархији.

Аналитичари из кругова блиских хакерском свету склони су да у „Анонимнима” виде „концепт који представља све људе као један неименовани колектив”. Они, заштићени анонимношћу, раде оно што желе, оно што у досадашњим друштвима нису могли да чине. 

Неки се лудо забављају, што се по енглеском акрониму за „смеј се гласно“ зове ЛОЛ синдром. Други би да дижу револуције, а највише је оних који спонтано учествују у мењању света, ма како се то звало.

И док потрага за „сајбер-злочинцима” траје, множе се нови напади на „окоштале институције“: корпорације, странке, мафије, Ватикан, банке, болнице, програме, новинске корпорације...

Нема револуционарне романтике и мистике, али су ефекти разорни. Све под маском коју, појаве ли се у правом свету, носе без изузетка.