Milijarde evra za nezavisnost

Južni Tirol je od minulog vikenda poprište novih rasprava, kaže se – o de fakto otcepljenju od Rima. Na svim nivoima vladajuće, Južnotirolske narodnjačke partije (SVP) razmatraju se mogućnosti otkupa sveobuhvatne autonomije. Bolcano bi, po isplati, preuzeo sve poslove u pokrajini, dok bi Rimu bilo „prepušteno“ vođenje monetarne, spoljne i odbrambene politike.

„Petnaest milijardi evra za nezavisnost“ slogan je i sažeti sadržaj ponude koju bi SVP posle stranačkog kongresa, zakazanog za 24. mart ove godine, trebalo da uputi vladi premijera Marija Montija. Ponuda se zasniva na zvaničnoj računici Rima o stopi zaduženosti po stanovniku: zaduženost prosečnog Italijana iznosi trideset hiljada evra, a Južni Tirol broji pola miliona stanovnika, pa bi otkup trebalo da iznosi petnaest milijardi evra.

Cena sveobuhvatne autonomije bazira se na predlogu Tomasa Vidmana, pokrajinskog ministra ekonomije i potpredsednika vladajuće SVP. Vidman se smatra naslednikom pokrajinskog poglavara Luisa Durnvaldera: deklarisan je kao predstavnik radikalno desnog krila stranke i pristalica otcepljenja.

Uoči godišnjice „rimske okupacije“, minulog oktobra, Vidman je predložio da se pokrenu mehanizmi realizacije nauma o mirnom otcepljenju. (Južni Tirol je diktatom pobedničkih sila otrgnut od austrijskog Tirola 1918. godine i pripojen Italiji. Pripajanje je ozvaničeno Sanžermenskim ugovorom iz novembra 1919. godine – kao poklon Italiji za njeno učešće u Prvom svetskom ratu na strani Antante.) Minulog vikenda, osvrćući se na ekonomsku i dužničku krizu u kojoj se apeninska republika obrela, Vidman je ponovio zahtev i izazvao novi izliv separatističkih strasti. Izrazio je bojazan da će Rim finansirati isplatu svojih dugovanja „znojem Južnih Tirolaca“.

Vidman je naveo neispunjavanje ugovornih obaveza Rima iz Milanskog sporazuma iz 2009. godine. Predstavnici vlade u Rimu i pokrajinske vlade sklopili su ugovor po kojem je Južni Tirol preuzeo obavezu da samostalno finansira školstvo, izgradnju i održavanje puteva, pruga i komunikacionih veza. Pride, Bolcano se obavezao da uplati u državnu kasu jednokratnu „naknadu bez specifikacije“ u visini od pola milijarde evra i sumu od 280 miliona evra na ime nadoknade obračunskih razlika u zajedničkom finansiranju autonomije... U međuvremenu, Rim je dodatno prinudio Južni Tirol da preuzme finansiranje pokrajinskog sistema pošta i da se odrekne svog udela iz novouvedenih nameta u okviru Pakta stabilnosti.

„Šta nam preostaje nego da se uz pomoć dobronamernih prijatelja sa ove i sa one strane Alpa otrgnemo od maćehe koja otima hleb svojoj deci?“ zapitao se Vidman.

Pomenutu, prijateljsku pomoć – separatista italijanskog Severa i vlade u Beču – uslovljavaju, naravno, finansijski aspekti.

Pristalice Padanije, države koja bi nastala otcepljenjem italijanskih regija severno od masiva Rokobilačija ističu: osamostaljenje Južnog Tirola išlo bi u prilog rasterećenju državnog budžeta. Južni Tirol zadržava devedeset odsto poreza koje uzima. Rimski udeo od deset odsto nadmašuju donacije autonomiji u višestrukom iznosu. Kao jedina od pet autonomnih regija Italije, Južni Tirol dobija više iz državne kase nego što u nju uplaćuje...

U austrijskim krugovima se, baš zato, smatra da finansijska neslaganja ne bi smela da predstavljaju razlog za otcepljenje. Stav je potvrđen u razgovorima poglavara Južnog Tirola Luisa Durnvaldera i austrijskog predsednika Hajnca Fišera. Kao povod suzdržanosti Austrije pominju dva razloga. Prvo: Beč se pribojava da bi Bolcano ostao bez subvencija Rima i pao „na austrijske jasle“. Drugo: postoji, kaže se, opravdana bojazan da bi južnotirolski „virus“ mogao da zahvati austrijski Tirol – i navede „neuračunljive brđane“ (Tirola) da zahtevaju autonomiju od Beča.