Top jeste, da li je Teslin

Amerika je nedavno opalila iz elektromagnetskog topa, koji su neki pohitali da proglasom izumom Nikole Tesle. Da li je, zaista, napravljen prema zamislima našeg i svetskog velikana?

Odavno se uobičajilo, i u nas i u svetu, da mu se svakojaka tajanstvena oružja (i oruđa) pripisuju. I sam je za života voleo pokatkad da zagolica znatiželju brojnih obožavalaca koja, po svemu sudeći, ni u naše vreme ne jenjava.

U bogatoj zbirci maštovitih pretpostavki (pojedine su već pretočene u tehnološke novotarije), nalaze se nekolike u kojima su, u grubim crtama, nagovešteni usavršeni postupci odvraćanja ma kog neprijatelja. Najviše prašine uskovitlali su „zraci smrti” i „Teslin štit”, koje svako, upućen ili neupućen, doživljava i objašnjava prema vlastitom znanju i nahođenju.

Tridesetih godina prošlog stoleća nenadmašni izumitelj i istraživač obelodanio je dva rečena oružja, iako ih nikada nije potpuno opisao. Otuda tolika sporenja i među pristalicama i među osporavaocima, a tek jednih s drugima, kao što se to sredinom devedesetih desilo nakon izjave Vladimira Žirinovskog da će Rusi Srbima poslati svemoćni „Teslin bacač”, neku vrstu akceleratora čestica ili energetskog lasera.

Govorkalo se da je još u sovjetsko doba dovršen i isproban.

Krajem februara 1941. Nikola Tesla je izvestio sestrića Savu Kosanovića da je osmislio i proverio „novo načelo prenosa neograničene sile” koje će „uništiti svaku spravu, upaliti barut i tako dalje”.

Prvog dana marta poslao mu je novi telegram u kojem piše da „energija ide u istom pravcu bez ikakvog širenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji se iz neutrona. Zrak je u promeru jednak prečniku (atoma) vodonika. Prodire kroz oklop najvećih ratnih brodova, dakle što je u njima – može se upaliti na neograničenu daljinu. Isto tako aeroplani”.

Tri dana docnije dopunio je svoj opis: „Čestice mogu biti veće od prečnika atoma vodonika i s njima se metal i svakojaka materija može istopiti na sve daljine i važni rezultati u ratu i miru postignuti. Čestice su uvek praktično neutroni, jer nose 3.723 puta manje elektriciteta nego elektroni koji se ne mogu proterati kroz vazduh”.

Pomenuti dokument se, prema navodima publiciste Aleksandra Milinkovića, čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

„Politika” je iz pera dolepotpisanog novinara 4. oktobra 1993. objavila ekskluzivni razgovor s Amerikancem Kenetom Korumom, koji je prvi u svetu proizveo čuvene kuglaste munje, istina kudikamo sitnije:

„Nikola Tesla je govorio istinu, najavljujući tajno čestično oružje. Primenjujući više patenata, jer Tesla nije sve opisao na jednom mestu, bojeći se neodgovornih sledbenika, možete da izradite napravu sa snopovima čestica visoke energije koje putuju velikom brzinom. A to je takozvano čestično oružje koje se pominje u nekim knjigama i napisima... Još je nepoznato šta je Tesla podrazumevao pod antimagnetnim štitom”.

Ostavićemo po strani ostale nesvakidašnje pretpostavke kojima je, najblaže rečeno, zbunjivao i uzbunjivao javnost, istovremeno strahujući da ne budu zloupotrebljene. Niko ne navodi, međutim, da je ikada pomenuo elektromagetski top na šinama. Kako to novo artiljerijsko oruđe izgleda, prema škrtim američkim podacima?

Najavljeno je da će ga mornarica postaviti na svoje brodovlje da bi s pučine pogađala ciljeve na kopnu, čak 463 kilometra udaljene. Da bi se to postiglo, bilo je neophodno povećati izlaznu brzinu granate i poboljšati tačnost. Upravo to omogućuje ubrzavanje municije pomoću magnetnog polja i električne struje, zbog čega je sprava nazvana elektromagnetnim topom.

U jednoj od maltene hiljadu provera uživo granata je sedmostruko premašila brzinu zvuka (9.060 kilometara na sat) i za dva minuta završila u meti dalekoj 160 kilometara. Za sada se dostiže šest, a očekuje se deset ispaljivanja u minutu.

Stručnjacima prepuštamo da procene postoji li i koliki udeo Nikole Tesle u tome.