Топ јесте, да ли је Теслин

Америка је недавно опалила из електромагнетског топа, који су неки похитали да прогласом изумом Николе Тесле. Да ли је, заиста, направљен према замислима нашег и светског великана?

Одавно се уобичајило, и у нас и у свету, да му се свакојака тајанствена оружја (и оруђа) приписују. И сам је за живота волео покаткад да заголица знатижељу бројних обожавалаца која, по свему судећи, ни у наше време не јењава.

У богатој збирци маштовитих претпоставки (поједине су већ преточене у технолошке новотарије), налазе се неколике у којима су, у грубим цртама, наговештени усавршени поступци одвраћања ма ког непријатеља. Највише прашине усковитлали су „зраци смрти” и „Теслин штит”, које свако, упућен или неупућен, доживљава и објашњава према властитом знању и нахођењу.

Тридесетих година прошлог столећа ненадмашни изумитељ и истраживач обелоданио је два речена оружја, иако их никада није потпуно описао. Отуда толика спорења и међу присталицама и међу оспораваоцима, а тек једних с другима, као што се то средином деведесетих десило након изјаве Владимира Жириновског да ће Руси Србима послати свемоћни „Теслин бацач”, неку врсту акцелератора честица или енергетског ласера.

Говоркало се да је још у совјетско доба довршен и испробан.

Крајем фебруара 1941. Никола Тесла је известио сестрића Саву Косановића да је осмислио и проверио „ново начело преноса неограничене силе” које ће „уништити сваку справу, упалити барут и тако даље”.

Првог дана марта послао му је нови телеграм у којем пише да „енергија иде у истом правцу без икаквог ширења и једнака је на све даљине. Састоји се из неутрона. Зрак је у промеру једнак пречнику (атома) водоника. Продире кроз оклоп највећих ратних бродова, дакле што је у њима – може се упалити на неограничену даљину. Исто тако аероплани”.

Три дана доцније допунио је свој опис: „Честице могу бити веће од пречника атома водоника и с њима се метал и свакојака материја може истопити на све даљине и важни резултати у рату и миру постигнути. Честице су увек практично неутрони, јер носе 3.723 пута мање електрицитета него електрони који се не могу протерати кроз ваздух”.

Поменути документ се, према наводима публицисте Александра Милинковића, чува у Музеју Николе Тесле у Београду.

„Политика” је из пера долепотписаног новинара 4. октобра 1993. објавила ексклузивни разговор с Американцем Кенетом Корумом, који је први у свету произвео чувене кугласте муње, истина кудикамо ситније:

„Никола Тесла је говорио истину, најављујући тајно честично оружје. Примењујући више патената, јер Тесла није све описао на једном месту, бојећи се неодговорних следбеника, можете да израдите направу са сноповима честица високе енергије које путују великом брзином. А то је такозвано честично оружје које се помиње у неким књигама и написима... Још је непознато шта је Тесла подразумевао под антимагнетним штитом”.

Оставићемо по страни остале несвакидашње претпоставке којима је, најблаже речено, збуњивао и узбуњивао јавност, истовремено страхујући да не буду злоупотребљене. Нико не наводи, међутим, да је икада поменуо електромагетски топ на шинама. Како то ново артиљеријско оруђе изгледа, према шкртим америчким подацима?

Најављено је да ће га морнарица поставити на своје бродовље да би с пучине погађала циљеве на копну, чак 463 километра удаљене. Да би се то постигло, било је неопходно повећати излазну брзину гранате и побољшати тачност. Управо то омогућује убрзавање муниције помоћу магнетног поља и електричне струје, због чега је справа названа електромагнетним топом.

У једној од малтене хиљаду провера уживо граната је седмоструко премашила брзину звука (9.060 километара на сат) и за два минута завршила у мети далекој 160 километара. За сада се достиже шест, а очекује се десет испаљивања у минуту.

Стручњацима препуштамо да процене постоји ли и колики удео Николе Тесле у томе.