Niko ne kontroliše „divlje” otpade

Sugrađanka H. Ž. (36) lakše je povređena juče oko osam sati kada je do grudi upala u otvoren šaht u Sremčici, čiji su poklopac, kako se sumnja, ukrali „divlji” sakupljači sekundarnih sirovina. Ženu su iz vode izvukli vatrogasci, a pomoć joj je ukazana u Urgentnom centru.

Ovaj poklopac, verovatno je poput hiljada sličnih predmeta završio ili će završiti na nekom od fantomskih otpada bez kojih „crno” tržište sekundarnih sirovina ne bi moglo da funkcioniše. Kao ni većina robe koja se proda nelegalnim stovarištima, poklopac neće biti evidentiran. Zametnuće mu se svaki trag, pre nego što bude pretopljen i prodat kao metalna sirovina.

Procena vlasnika registrovanih otpada, koja jedina i postoji, jeste da je čak trećina ukupne količine ovih materijala ukradena i tvrde da se oni uglavnom otpremljuju u okolne zemlje. 

– Postoje otpadi koji rade polulegalno i oni koji su potpuno fantomski. Pojavljuju se i pokretni otpadi – veliki snabdevači manjim kamionima kruže i otkupljuju pokradenu imovinu od sitnijih sakupljača, pa je dopremaju stovarištima, a oni je dalje prodaju inostranstvu . Krug je začaran – ispričao je Borislav Ranković, vlasnik registrovanog voždovačkog stovarišta „Rateks komerc”, ističući da najveću štetu trpe oni koji rade legalno i evidentiraju svaki gram metala koji otkupe. Od dobavljača uzimaju lične podatke, pa ako dobiju prijavu da je roba kradena, znaju ko ju je doneo.

Oko 80 odsto sekundarnih sirovina na otpadima uopšte se ne popisuje, tvrdi Ranković, bilo da se radi o kradenoj ili legalno sakupljenoj robi. Na taj način izbegava se plaćanje poreza na dohodak od 10,6 odsto, a u ovu cifru koja bi trebalo da ide državi ugrađuju se snabdevači, jer po nešto višim cenama prodaju sirovine otpadima, dok stovarišta štede ne izdvajajući za dažbine.

– Tako mogu da ponude bolju cenu od nas koji izmirujemo obaveze. Problem pravi i „rupa” u zakonu, po kojem u Srbiji nije dozvoljeno paljenje bakra, ali nigde ne piše da je zabranjen otkup ovakvog materijala. To znači da oni koji prekrše propise i pretope ovaj metal mogu da ga prodaju, jer nigde nema slova da to nije legalno. To je i narušavanje ekoloških standarda, pošto kradljivci ne skidaju plastičnu i drugu izolaciju sa kablova, a mi smo za tako nešto morali da nabavimo specijalnu mašinu koja melje ovu sirovinu, da je ne bismo palili – tvrdi Ranković. 

Borbu sa kradljivcima kablova, šahtova, rešetki, bakarnih ploča, mesinganih, olovnih, aluminijumskih predmeta već godinama vodi i policija.

– Kontrolišemo rad otpada koji otkupljuju sekundarne sirovine, ali imamo dosta problema pri utvrđivanju činjenica o poreklu robe koja se tu prodaje. Veoma često vlasnici i radnici na otpadima, iako su u zakonskoj obavezi, ne uzimaju ličnu kartu od onih koji im donesu robu na prodaju. Vlasnici su takođe u obavezi da u slučajevima kada im neko proda „sumnjivu” robu ili im je ponudi pozovu policiju i prijave ceo slučaj. To se, međutim, retko dešava – objasnio je nedavno Uglješa Stešević, šef odseka za suzbijanje teških krađa.

----------------------------------------------

Plastikom i gumom protiv lopova

Šaht u kome se juče dogodila nezgoda u Sremčici je u takozvanoj internoj mreži, koja nije u nadležnosti „Vodovoda i kanalizacije”, objasnila je Zdenka Anđelković, šef službe za marketing i informisanje u ovom preduzeću.

– Ovu mrežu dužni su da održavaju vlasnici ili korisnici lokala, odnosno skupštine stanara. Mi svakodnevno dobijamo prijave da su nestali šahtovi i slivničke rešetke. U poslednje vreme zbog krađe najviše posla imamo na Voždovcu, Čukarici, Zvezdari i u Rakovici – kaže Anđelkovićka.

Ovo preduzeće je samo prošle godine zbog krađe 710 rešetki, 270 kanalizacionih i oko 100 vodovodnih poklopaca pretrpelo štetu od oko 20 miliona dinara.

– Rešenje je da se postave šahtovi i rešetke od materijala koji nisu interesantni za preprodaju – legure plastike i gume. Proces nabavke i zamene ovih rešetki jeste duži, ali je na kraju i isplativiji, njihova kupovina za testiranje je već počela – objašnjava Anđelkovićka.

----------------------------------------------

Pljačka pruga ugrožava živote

Ogromnu štetu zbog gotovo svakodnevnih nasrtaja „divljih” preprodavaca sekundarnih sirovina trpe i „Železnice Srbije” čiji budžet biva „olakšan” za 150 do 200 miliona dinara godišnje. Ova firma u proseku bude opljačkana dva puta dnevno, a za 12 meseci 700 do 800 puta.

O bezobzirnosti kriminalaca svedoči atak s kraja 2010, kada su četvorica maskiranih nasilnika svezala radnika firme „Ful protekt” koji je sam čuvao stovarište „Železnica” u Topčideru, polomivši mu četiri rebra, kako bi lakše odneli više od 5.000 kilograma metalne robe u vrednosti od oko 75.000 evra. Ništa manje opasne nisu ni sitnije krađe.

– Problem nije samo u materijalnoj šteti, već i ugrožavanju bezbednosti. I najmanja pljačka dela pruge može da izazove veliku nesreću. Rešenje je da se ovo krivično delo tretira kao ugrožavanje javne bezbednosti i da se tako znatno pooštre kazne i spreči krađa. Sada pljačkaši odgovaraju za ovakve prestupe samo zato što su naneli materijalnu štetu – poručuje Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra „Železnica Srbije”.

----------------------------------------------

„Telekom” i EDB – oštećeni za stotine hiljada evra

Preduzeće „Telekom Srbija” za prva tri meseca 2012. pretrpelo je zbog krađe kablova i neophodnih popravki štetu od 14 miliona dinara. Jednu u nizu krađu kablova osetili su juče i žitelji dela Palilule, njih oko 1.300 ostalo je bez signala.

– Krađu su osetili i sugrađani i poslovni korisnici koji nisu mogli da obavljaju svoju delatnost. Bakarni kablovi bili su, u ovoj godini, 20 puta meta, a krađe su se dešavale najčešće na Čukarici, Novom Beogradu i Paliluli – kažu u „Telekomu”.

Veliku štetu zbog krađe strujnih kablova trpi i „Elektrodistribucija Beograd”. Samo prošle godine, kako u ovom preduzeću kažu, zbog ovih pljački izgubili su više stotina hiljada evra.