Нико не контролише „дивље” отпаде

Суграђанка Х. Ж. (36) лакше је повређена јуче око осам сати када је до груди упала у отворен шахт у Сремчици, чији су поклопац, како се сумња, украли „дивљи” сакупљачи секундарних сировина. Жену су из воде извукли ватрогасци, а помоћ јој је указана у Ургентном центру.

Овај поклопац, вероватно је попут хиљада сличних предмета завршио или ће завршити на неком од фантомских отпада без којих „црно” тржиште секундарних сировина не би могло да функционише. Као ни већина робе која се прода нелегалним стовариштима, поклопац неће бити евидентиран. Заметнуће му се сваки траг, пре него што буде претопљен и продат као метална сировина.

Процена власника регистрованих отпада, која једина и постоји, јесте да је чак трећина укупне количине ових материјала украдена и тврде да се они углавном отпремљују у околне земље. 

– Постоје отпади који раде полулегално и они који су потпуно фантомски. Појављују се и покретни отпади – велики снабдевачи мањим камионима круже и откупљују покрадену имовину од ситнијих сакупљача, па је допремају стовариштима, а они је даље продају иностранству . Круг је зачаран – испричао је Борислав Ранковић, власник регистрованог вождовачког стоваришта „Ратекс комерц”, истичући да највећу штету трпе они који раде легално и евидентирају сваки грам метала који откупе. Од добављача узимају личне податке, па ако добију пријаву да је роба крадена, знају ко ју је донео.

Око 80 одсто секундарних сировина на отпадима уопште се не пописује, тврди Ранковић, било да се ради о краденој или легално сакупљеној роби. На тај начин избегава се плаћање пореза на доходак од 10,6 одсто, а у ову цифру која би требало да иде држави уграђују се снабдевачи, јер по нешто вишим ценама продају сировине отпадима, док стоваришта штеде не издвајајући за дажбине.

– Тако могу да понуде бољу цену од нас који измирујемо обавезе. Проблем прави и „рупа” у закону, по којем у Србији није дозвољено паљење бакра, али нигде не пише да је забрањен откуп оваквог материјала. То значи да они који прекрше прописе и претопе овај метал могу да га продају, јер нигде нема слова да то није легално. То је и нарушавање еколошких стандарда, пошто крадљивци не скидају пластичну и другу изолацију са каблова, а ми смо за тако нешто морали да набавимо специјалну машину која меље ову сировину, да је не бисмо палили – тврди Ранковић. 

Борбу са крадљивцима каблова, шахтова, решетки, бакарних плоча, месинганих, оловних, алуминијумских предмета већ годинама води и полиција.

– Контролишемо рад отпада који откупљују секундарне сировине, али имамо доста проблема при утврђивању чињеница о пореклу робе која се ту продаје. Веома често власници и радници на отпадима, иако су у законској обавези, не узимају личну карту од оних који им донесу робу на продају. Власници су такође у обавези да у случајевима када им неко прода „сумњиву” робу или им је понуди позову полицију и пријаве цео случај. То се, међутим, ретко дешава – објаснио је недавно Угљеша Стешевић, шеф одсека за сузбијање тешких крађа.

----------------------------------------------

Пластиком и гумом против лопова

Шахт у коме се јуче догодила незгода у Сремчици је у такозваној интерној мрежи, која није у надлежности „Водовода и канализације”, објаснила је Зденка Анђелковић, шеф службе за маркетинг и информисање у овом предузећу.

– Ову мрежу дужни су да одржавају власници или корисници локала, односно скупштине станара. Ми свакодневно добијамо пријаве да су нестали шахтови и сливничке решетке. У последње време због крађе највише посла имамо на Вождовцу, Чукарици, Звездари и у Раковици – каже Анђелковићка.

Ово предузеће је само прошле године због крађе 710 решетки, 270 канализационих и око 100 водоводних поклопаца претрпело штету од око 20 милиона динара.

– Решење је да се поставе шахтови и решетке од материјала који нису интересантни за препродају – легуре пластике и гуме. Процес набавке и замене ових решетки јесте дужи, али је на крају и исплативији, њихова куповина за тестирање је већ почела – објашњава Анђелковићка.

----------------------------------------------

Пљачка пруга угрожава животе

Огромну штету због готово свакодневних насртаја „дивљих” препродаваца секундарних сировина трпе и „Железнице Србије” чији буџет бива „олакшан” за 150 до 200 милиона динара годишње. Ова фирма у просеку буде опљачкана два пута дневно, а за 12 месеци 700 до 800 пута.

О безобзирности криминалаца сведочи атак с краја 2010, када су четворица маскираних насилника свезала радника фирме „Фул протект” који је сам чувао стовариште „Железница” у Топчидеру, поломивши му четири ребра, како би лакше однели више од 5.000 килограма металне робе у вредности од око 75.000 евра. Ништа мање опасне нису ни ситније крађе.

– Проблем није само у материјалној штети, већ и угрожавању безбедности. И најмања пљачка дела пруге може да изазове велику несрећу. Решење је да се ово кривично дело третира као угрожавање јавне безбедности и да се тако знатно пооштре казне и спречи крађа. Сада пљачкаши одговарају за овакве преступе само зато што су нанели материјалну штету – поручује Ненад Станисављевић, директор Медија центра „Железница Србије”.

----------------------------------------------

„Телеком” и ЕДБ – оштећени за стотине хиљада евра

Предузеће „Телеком Србија” за прва три месеца 2012. претрпело је због крађе каблова и неопходних поправки штету од 14 милиона динара. Једну у низу крађу каблова осетили су јуче и житељи дела Палилуле, њих око 1.300 остало је без сигнала.

– Крађу су осетили и суграђани и пословни корисници који нису могли да обављају своју делатност. Бакарни каблови били су, у овој години, 20 пута мета, а крађе су се дешавале најчешће на Чукарици, Новом Београду и Палилули – кажу у „Телекому”.

Велику штету због крађе струјних каблова трпи и „Електродистрибуција Београд”. Само прошле године, како у овом предузећу кажу, због ових пљачки изгубили су више стотина хиљада евра.