Penzioneri na crnoj listi

Penzioneri koji su nezadovoljni skromnim primanjima mogu svoje prinadležnosti uvećati ukoliko su u stanju da privređuju radeći honorarno za starog ili nekog novog poslodavca. Vlasnicima firmi odgovara da zaposle bivšeg radnika između ostalog i zato što na njihove zarade ne plaćaju porez i doprinose za zdravstveno osiguranje, već samo za penzije.
U Republičkom penzijskom fondu zaposlenih potvrđuju da ove "privilegije" važe pre svega za one koji su otišli u starosnu penziju, dok za invalidske penzionere postoje nešto stroži propisi. Pravo na dodatni rad nemaju primaoci porodičnih penzija koji, čim se utvrdi da "sa strane" dodatno zarađuju, po zakonu mogu da ostanu i bez penzije. Izuzetak su jedino deca koja se redovno školuju, ali pod uslovom da rade preko omladinske zadruge.

Bez porodičnih penzija mogu da ostanu čak i oni koji honorarno rade kao porotnici u sudovima, ili primaju simbolične nadoknade koje se isplaćuju jednom godišnje. Budući da je većina porodičnih penzija vrlo skromna, Fond PIO je zatražio dodatno tumačenje nadležnog ministarstva, kako bi se i ovoj grupi penzionera omogućilo da zarade još neki dinar.

Doskoro je slična situacija bila i kada su u pitanju invalidski penzioneri. Ukoliko bi se ustanovilo da pored redovne mesečne prinadležnosti zarade i jedan dinar viška preko penzije, ona bi im se odmah obustavljala. Uz posebnu dozvolu resornog ministarstva ovoj grupi penzionera je, međutim, sada omogućeno da rade po ugovoru o delu, s tim što im to ne može ulaziti u osnovicu za novi obračun mesečne penzije, bez obzira na činjenicu da se na njihove honorare plaća penzijski doprinos. Kao opravdanje za to navodi se da su se oni već penzionisali pod povoljnijim uslovima, sa manje staža i uz veći obračun mesečnih prinadležnosti.

Upravo je ovo dosad bio razlog da većina invalidskih penzionera u trenutku kada bi ispunili uslov za starosnu – vrate invalidsku penziju. Svi oni koji su to učinili, danas imaju mogućnosti da uvećaju svoju osnovu penziju, a što je najvažnije, ne moraju tajno da rade. Zakon im u tom slučaju redovnu prinadležnost neće uskratiti.

Penzioneri Fonda PIO zaposlenih koji su zaradili starosnu penziju rešili su se ove muke 2003. godine, kada je u zakonu nedvosmisleno rečeno da je "honorarni rad posle odlaska u penziju potpuno legalan". Naime, do 2002. svima koji su radili honorarno savezni zakon je propisivao automatsku obustavu isplata redovnih penzija, bez obzira na to da li su otišli u redovnu ili invalidsku penziju, pa se dešavalo da su bez čeka ostajali i narodni poslanici. Ustavni sud je, međutim, poništio ovakvu odluku tako da starosni penzioneri od 2003. godine mogu neograničeno da rade, ne strahujući da će ostati bez penzije. Ostavljena im je mogućnost da se ponovo zaposle, kao i da, ukoliko njihovi honorari prelaze određene iznose, veće od minimalne zarade, posle godinu dana mogu da traže da i im se ponovo obračuna penzija.

U Fondu PIO kažu da je nekolicini vrednih i sposobnih penzionera  prinadležnost već uvećavana, dodajući pri tom, da su iznosi za koje se ček uvećava, ipak, više nego simbolični. Ako je neko radio pun radni vek i mesečno prima penziju od oko 16.000 dinara, a radi honorarno godinu dana i zaradi još jednu prosečnu platu, ček će mu, recimo, biti povećan za oko 200 dinara. U Fondu ističu da uvek ima vitalnih penzionera koji ne mogu da sede skrštenih ruku tako da se rado prihvataju posla sa strane, pogotovo što i njima svaki dinar pride – dobro dođe. Oni koji se prihvataju posla pod stare dane mahom su visokoobrazovani ljudi – savetnici, inženjeri, profesori, zatim bivši rukovodioci firmi – koji su zadržali stare veze, ali koji i poslodavcima mogu biti od velike koristi.

Iako bi u ovom slučaju moglo da se kaže da "stari" mladima uzimaju hleb, u Fondu naglašavaju da je broj onih koji legalno, honorarno rade zanemarljiv i zato nikako ne može ugroziti mlade koji čekaju svoju šansu.