Пензионери на црној листи

Пензионери који су незадовољни скромним примањима могу своје принадлежности увећати уколико су у стању да привређују радећи хонорарно за старог или неког новог послодавца. Власницима фирми одговара да запосле бившег радника између осталог и зато што на њихове зараде не плаћају порез и доприносе за здравствено осигурање, већ само за пензије.
У Републичком пензијском фонду запослених потврђују да ове "привилегије" важе пре свега за оне који су отишли у старосну пензију, док за инвалидске пензионере постоје нешто строжи прописи. Право на додатни рад немају примаоци породичних пензија који, чим се утврди да "са стране" додатно зарађују, по закону могу да остану и без пензије. Изузетак су једино деца која се редовно школују, али под условом да раде преко омладинске задруге.

Без породичних пензија могу да остану чак и они који хонорарно раде као поротници у судовима, или примају симболичне надокнаде које се исплаћују једном годишње. Будући да је већина породичних пензија врло скромна, Фонд ПИО је затражио додатно тумачење надлежног министарства, како би се и овој групи пензионера омогућило да зараде још неки динар.

Доскоро је слична ситуација била и када су у питању инвалидски пензионери. Уколико би се установило да поред редовне месечне принадлежности зараде и један динар вишка преко пензије, она би им се одмах обустављала. Уз посебну дозволу ресорног министарства овој групи пензионера је, међутим, сада омогућено да раде по уговору о делу, с тим што им то не може улазити у основицу за нови обрачун месечне пензије, без обзира на чињеницу да се на њихове хонораре плаћа пензијски допринос. Као оправдање за то наводи се да су се они већ пензионисали под повољнијим условима, са мање стажа и уз већи обрачун месечних принадлежности.

Управо је ово досад био разлог да већина инвалидских пензионера у тренутку када би испунили услов за старосну – врате инвалидску пензију. Сви они који су то учинили, данас имају могућности да увећају своју основу пензију, а што је најважније, не морају тајно да раде. Закон им у том случају редовну принадлежност неће ускратити.

Пензионери Фонда ПИО запослених који су зарадили старосну пензију решили су се ове муке 2003. године, када је у закону недвосмислено речено да је "хонорарни рад после одласка у пензију потпуно легалан". Наиме, до 2002. свима који су радили хонорарно савезни закон је прописивао аутоматску обуставу исплата редовних пензија, без обзира на то да ли су отишли у редовну или инвалидску пензију, па се дешавало да су без чека остајали и народни посланици. Уставни суд је, међутим, поништио овакву одлуку тако да старосни пензионери од 2003. године могу неограничено да раде, не страхујући да ће остати без пензије. Остављена им је могућност да се поново запосле, као и да, уколико њихови хонорари прелазе одређене износе, веће од минималне зараде, после годину дана могу да траже да и им се поново обрачуна пензија.

У Фонду ПИО кажу да је неколицини вредних и способних пензионера  принадлежност већ увећавана, додајући при том, да су износи за које се чек увећава, ипак, више него симболични. Ако је неко радио пун радни век и месечно прима пензију од око 16.000 динара, а ради хонорарно годину дана и заради још једну просечну плату, чек ће му, рецимо, бити повећан за око 200 динара. У Фонду истичу да увек има виталних пензионера који не могу да седе скрштених руку тако да се радо прихватају посла са стране, поготово што и њима сваки динар приде – добро дође. Они који се прихватају посла под старе дане махом су високообразовани људи – саветници, инжењери, професори, затим бивши руководиоци фирми – који су задржали старе везе, али који и послодавцима могу бити од велике користи.

Иако би у овом случају могло да се каже да "стари" младима узимају хлеб, у Фонду наглашавају да је број оних који легално, хонорарно раде занемарљив и зато никако не може угрозити младе који чекају своју шансу.