Sve o mom Almodovaru

E, sada imaš šansu da dobiješ nacionalnu penziju... bio je duhovit komentar prijatelja i kolega dramskog umetnika Daniela Siča na vest da je upravo ovaj glumac Beogradskog dramskog pozorišta dobio nagradu „Ljubina Bobić”, priznanje koje Udruženje dramskih umetnika Srbije dodeljuje bijenalno u znak sećanja na znamenitu glumicu, a osnovna merila bila su da ostvarena uloga mora biti tragalačka, inovativna i da se može oceniti kao sasvim nova smernica glumačkog izraza na polju komedije. Daniel Sič je nagrađen za originalno tumačenje Agrada u predstavi „Sve o mojoj majci” Pedra Almodovara u režiji Đurđe Tešić. Nagrada će mu biti uručena u subotu, 31. marta, posle izvođenja pomenute predstave „Sve o mojoj majci” na sceni pozorišta na Crvenom krstu.

– Još nisam svestan kakvu nagradu sam dobio i šta sve ona donosi. Kakve obaveze iziskuje i kako će uticati na mene i moj dalji rad. U svakom slučaju dobiti nagradu za tako kompleksan lik kakav je u mom slučaju Almodovarov Agrado veliki je kompliment i radost. Kada radite takve predstave koje su već urađene kao uspešna filmska ostvarenja, imate taj neprijatni, nemirni dodatni pritisak da vas neminovno porede i sa junacima sa velikog platna. Zato sam i sam imao dodatnu dozu straha, jer ta uloga lako može da pređe u nešto što je komentar od čega sam se posebno plašio. Tu je i drugi strah: da li ću moći da dočaram i izvučem iz sebe tu žensku crtu koju nosi taj Almodovarov junak. Raduje me i što je nagrada „Ljubinka Bobić” u domenu komedije, jer nam je smeh preko potreban kao lek. Ako smeh leči, ako ga imamo više i na sceni, zdraviji smo mentalno. To pokazuje i publika koja jednostavno hrli da gleda dobru komediju, odnosno predstavu smeha, kaže Daniel Sič i otkriva sa kakvim se još problemima i nedoumicama suočio radeći predstavu „Sve o mojoj majci”:

– Da vam ne pričam o banalnim fizičkim problemima, a to je hod na štiklama, šminkanju, frizuri i nekim stvarima koje su mi pomalo smetale, ali su mi i pomogle da iznesem taj lik na malo drugačiji način od filma. Agrado je vozač kamiona koji je odlučio da ljudima u okruženju učini život prijatnijim. Zato je odlučio da ulaže u svoj san: da bude lepa žena. Zarađeni novac koji je dobijao prostituišući se ulaže u sebe, u plastične zahvate, kozmetičke tretmane, garderobu, šminku... U sve što bi mogao da iskoristi da ljudima učini život prijatnijim. A kako sam ga ja video? Kao biseksualno biće koje je sa neba palo na ovaj svet i koje želi nekako da živi život po svome.

Daniel Sič spada u onu vrstu talentovanih, nenametljivih glumaca koji studiozno, bez medijske pompe, grade karijeru. I pored toga što iza sebe ima celu plejadu intrigantnih, kompleksnih scenskih junaka gotovo da do sada nije davao intervjue.

Rođen u Rumi, Sič je prvi put došao u Beograd kada je poželeo da studira glumu. Veliki grad, kaže, delovao mu je zastrašujuće u odnosu na mali svet koji je živeo u svojoj Rumi. Glumu je završio na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića sa kolegama Paulinom Manov, Nebojšom Ilićem Ciletom, Natašom Marković, Ivanom Tomićem, Dijanom Marojević, Milošem Timotijevićem, Nikolom Bulatovićem, Vladislavom Mihailovićem... Na sceni matičnog BDP-a trenutno igra u predstavama: „Ne igraj na Engleze”, „Falsifikator”, „U pola cene”, „Let iznad kukavičjeg gnezda”, „Buđenje proleća”, kao i u ostvarenju „Gospodin Foka”  na sceni UK „Vuk Karadžić”. Reč je o njegovoj diplomskoj predstavi u kojoj sa koleginicom Paulinom Manov igra već 12 godina. A na  pitanje šta je presudilo da se profesionalno posveti glumi, Sič odgovara:

– Nije to bila odluka koja je dugo tinjala u meni. U Rumi sam se  amaterski bavio glumom i uživao dok sam kreirao scenske likove. A onda sam, neočekivano, u jednom trenutku poželeo da probam da upišem glumu. I to mi se posrećilo. Voleo bih da uradim neki klasičan komad jer mislim da sam već dovoljno zreo za takav glumački izazov.

B. G. Trebješanin