Uskoro i „onlajn” gimnazije

Nacrt strategije razvoja obrazovanja u Srbiji 2011–2020. otvara mogućnost za postojanje internacionalnih i onlajn gimnazija. Uvešće se novi koncept upravljanja školom, a plan je da se sa sadašnjih 21 odsto poveća obuhvat đaka u gimnazijama na 50 odsto – rekla je juče dr Ana Pešikan, predstavljajući ovaj dokument članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.

Novinari nisu mogli da saznaju detalje, osim već poznatih smernica, budući da je reč o dokumentu koji još nije gotov za javnu raspravu. Po rečima dr Pešikan, on će uskoro biti postavljen na sajtu Ministarstva prosvete i nauke i biće predstavljen širom Srbije, kako bi posle izmena i primedaba stigao pred vladu na usvajanje.

Strategijom se predviđa povećanje obuhvata dece predškolskim vaspitanjem sa sadašnjih 40 na 95 odsto, koliko projektuje EU, širenje mreže vrtića, naročito u seoskim i siromašnim sredinama, 100 odsto obuhvata dece pripremnim razredom (sada je 87 odsto i smanjuje se), a kada je reč o osnovnoj školi, u planu je da svi dečaci i devojčice budu obuhvaćeni osnovnim obrazovanjem i da osipanje ne bude veće od pet odsto. Stručnjaci predviđaju i jednosmenski rad i drugačiju satnicu u školama, smanjenje opterećenja učenika, obavezne ali izborne vannastavne aktivnosti (duža lista i drugačije metode rada)…

Članovi NPS-a razmotriće ovaj dokument i za desetak dana na novoj sednici saopštiti svoje primedbe.

Najveći deo sednice juče je ipak protekao u znaku rasprave oko novog fonda časova u srednjim stručnim školama i dokazivanja pojedinih esnafa da je baš njihov predmet najvažniji i presudan za razvoj učenika, te da kao takav mora imati isti ili viši fond nego do sada, na uštrb „manje važnih” predmeta.

Naime, predstavnici ovog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih predlažu da nedeljni fond časova u srednjim stručnim školama bude 30, a ne maksimalno dozvoljeno po zakonu 32, kao i da se razmotri mogućnost da se prirodne nauke (biologija, fizika, hemija) u trogodišnjim školama izučavaju kao jedan predmet pod nazivom „nauke”.

Na pitanje ko bi ovaj predmet predavao i kako bi se đaci ocenjivali, dr Dragica Trivić (Srpsko hemijsko društvo) odgovorila je da bi to radila sva tri nastavnika, da je to novina na koju u školama moraju da se pripreme i da će konačno biti saradnje među nastavnicima.

Predsednica NPS-a dr Desanka Radunović je rekla da se mora napraviti najracionalniji fond časova bez obzira na to čija su radna mesta ugrožena, jer u ovom savetu sva društva imaju svoje zastupnike osim dece. Ona je naglasila da umesto što svako gleda svoj predmet, treba da gleda koliko su nam deca opterećena, a opterećenija su nego studenti ili zaposleni sa punim radnim vremenom.

Dr Julijana Vučo je protestovala u ime Društva za strane jezike i apelovala da se đacima ne smanjuje fond časova iz ovih predmeta, što je podržala i pomoćnica ministra prosvete Vesna Fila, objašnjavajući da strani jezici ne bi smeli da budu potisnuti jer je i to deo obaveze koju smo preuzeli u okviru agende za pridruživanje EU.

Na kraju je dogovoreno da će za sledeću sednicu članovi pripremiti svoje predloge i primedbe.

S. Gucijan