Blanko ostavke ostaju

Novi saziv Narodne skupštine Srbije, za razliku od svih dosadašnjih, dočekaće kraj mandata sa istim rasporedom snaga kakav bude na konstitutivnoj sednici, pošto novi Ustav daje mogućnost strankama da od svojih poslanika traže da potpišu neku vrstu ugovora, kojim se obavezuju da, ukoliko odluče da promene stranački dres, povereni mandat stavljaju na raspolaganje stranci na čijoj listi su ušli u parlament. Partije će, sudeći po izjavama, ovu ustavnu mogućnost iskoristiti i od kandidata tražiti da, pre dodele mandata, potpišu odgovarajući dokument-ugovor, ili blanko ostavku.

Posle izbora oglasio se i Hans Ola Urstad, šef Misije OEBS-a u Srbiji, izjavom da bi "praksu blanko ostavki jednostavno trebalo ukinuti". OEBS i Evropska komisija juče su i zvaničnim saopštenjem  "snažno podržane" parlamentarne stranke da se u praksi uzdrže od takozvanih "poslaničkih blanko ostavki". "Ta praksa narušava demokratske principe, uključujući OEBS-ov Kopenhaški dokument, usvojen 1990. godine, čiji je potpisnik i Srbija. Taj dokument precizira da se svi izabrani skupštinski poslanici moraju postaviti na svoje funkcije i da im mora biti dozvoljeno da na istim funkcijama ostanu do isticanja mandata", navedeno je u saopštenju.

S obzirom na dosadašnja iskustva, očito, partije ne žele da prepuste poslanicima mandat na časnu reč.

Svi raniji skupštinski sazivi imali su problema sa "preletačima", zbog kojih je menjan raspored snaga u parlamentu. Najdrastičniji primer je odluka Nove demokratije koja je 1994. godine ušla u Skupštinu na izbornoj listi Srpskog pokreta obnove da bi potom ušla u koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije, koja je, zahvaljujući tome, ostala na vlasti pune tri godine. Ni prvi postpetooktobarski saziv parlamenta nije bio imun na "preletače", a bilo ih je toliko da se više nije znalo ni koliko parlament ima poslanika, ni ko je na čijoj listi uopšte izabran. Tako je, na primer, Miloš Todorović iz poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva, čiji šef je bio Dragan Marković Palma, prešao u Demokratsku stranku, Tomislav Kitanović iz DSS-a u vanparlamentarni SPO, da ne pominjemo socijaliste Branislava Ivkovića, koji su se izdvojili iz svoje matične stranke i pomogli produženju mandata DOS-ove vlade. U sadašnjem sazivu, najdrastičniji primer je prelazak dvojice Bošnjaka, koji su u parlament ušli na listi Demokratske stranke, na stranu vladajuće koalicije i tako omogućili opstanak vlade Vojislava Koštunice.

Svi ovi primeri podstakli su stranke da bez velike galame u novi Ustav uvrste član koji kaže da je "narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika". Iako su pravni stručnjaci rekli da ovaj član ne znači da mandat automatski pripada partiji, one su ga tako protumačile i u njemu videle osnov za traženje od kandidata da potpišu "blanko ostavke".

Andreja Mladenović, portparol DSS-a, kaže da stranka čeka konačne rezultate, a onda će se baviti i raspodelom mandata i njihovim, kako je rekao - obezbeđivanjem. On ističe da je DSS i do sada imao sistem blanko ostavki, te da očekuje da tako bude i sada.

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, kaže da će stranka tokom sledeće nedelje dostaviti Glavnom odboru spisak poslanika na verifikaciju, te da će tada biti razmotreno i pitanje "odnosa prava i obaveza poslanika". Ona ističe da je G17 plus konsultovao RIK, ali i svoje pravnike i da se u ovom trenutku radi na sastavljanju teksta ugovora, koji će poslanici potpisivati. Nema potrebe, dodaje ona, za blanko ostavkama, s obzirom na to da po Ustavu mandati pripadaju strankama.

Branko Ružić, potpredsednik SPS-a, kaže da će Predsedništvo stranke uskoro održati sednicu na kojoj će se, između ostalog, i o ovome raspravljati. "U svakom slučaju", kaže Ružić, "poslanici će imati prava i obaveze, a videćemo da li ćemo imati blanko ostavke ili neku drugu vrstu obezbeđenja mandata".

U LDP-u su nam rekli da se još nisu bavili ni raspodelom mandata, ni pitanjem blanko ostavki. Vesna Pešić (GSS) uz napomenu da govori u svoje ime, kaže da je ona protiv blanko ostavki i da nema nikakve potrebe za tim. Ona dodaje: "Ranije je bilo tih blanko ostavki, ali one nikada nisu aktivirane, prvi put to je učinjeno u Koštuničino vreme, setite se samo onih ’ostavki’ Vesne Lalić i Sovranija Čonjagića uoči usvajanja budžeta".

Miroslav Markićević, funkcioner Nove Srbije, kazao je još pred početak izborne trke da će njegova stranka tražiti od svih poslanika da potpišu blanko ostavke "mandat im je dala stranka i on njoj pripada".

U Srpskoj radikalnoj stranci nismo juče ništa čuli o ovoj temi, jer je rukovodstvo otputovalo u Hag u posetu lideru stranke dr Vojislavu Šešelju, ali treba reći da je i SRS podržao pomenuto ustavno rešenje o mandatima. Inače, SRS je ranije praktikovao zaklinjanje u crkvi, ali je, posle slučaja Živadina Lekića, koji je prešao u PSS i odneo mandat, zatražio od ostalih poslanika da potpišu blanko ostavke.

U DS-u nismo našli nikoga ko je bio raspoložen da govorio o ovoj temi.