Бланко оставке остају

Нови сазив Народне скупштине Србије, за разлику од свих досадашњих, дочекаће крај мандата са истим распоредом снага какав буде на конститутивној седници, пошто нови Устав даје могућност странкама да од својих посланика траже да потпишу неку врсту уговора, којим се обавезују да, уколико одлуче да промене страначки дрес, поверени мандат стављају на располагање странци на чијој листи су ушли у парламент. Партије ће, судећи по изјавама, ову уставну могућност искористити и од кандидата тражити да, пре доделе мандата, потпишу одговарајући документ-уговор, или бланко оставку.

После избора огласио се и Ханс Ола Урстад, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, изјавом да би "праксу бланко оставки једноставно требало укинути". ОЕБС и Европска комисија јуче су и званичним саопштењем  "снажно подржане" парламентарне странке да се у пракси уздрже од такозваних "посланичких бланко оставки". "Та пракса нарушава демократске принципе, укључујући ОЕБС-ов Копенхашки документ, усвојен 1990. године, чији је потписник и Србија. Тај документ прецизира да се сви изабрани скупштински посланици морају поставити на своје функције и да им мора бити дозвољено да на истим функцијама остану до истицања мандата", наведено је у саопштењу.

С обзиром на досадашња искуства, очито, партије не желе да препусте посланицима мандат на часну реч.

Сви ранији скупштински сазиви имали су проблема са "прелетачима", због којих је мењан распоред снага у парламенту. Најдрастичнији пример је одлука Нове демократије која је 1994. године ушла у Скупштину на изборној листи Српског покрета обнове да би потом ушла у коалицију са Социјалистичком партијом Србије, која је, захваљујући томе, остала на власти пуне три године. Ни први постпетооктобарски сазив парламента није био имун на "прелетаче", а било их је толико да се више није знало ни колико парламент има посланика, ни ко је на чијој листи уопште изабран. Тако је, на пример, Милош Тодоровић из посланичког клуба Странке српског јединства, чији шеф је био Драган Марковић Палма, прешао у Демократску странку, Томислав Китановић из ДСС-а у ванпарламентарни СПО, да не помињемо социјалисте Бранислава Ивковића, који су се издвојили из своје матичне странке и помогли продужењу мандата ДОС-ове владе. У садашњем сазиву, најдрастичнији пример је прелазак двојице Бошњака, који су у парламент ушли на листи Демократске странке, на страну владајуће коалиције и тако омогућили опстанак владе Војислава Коштунице.

Сви ови примери подстакли су странке да без велике галаме у нови Устав уврсте члан који каже да је "народни посланик слободан да, под условима одређеним законом, неопозиво стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за народног посланика". Иако су правни стручњаци рекли да овај члан не значи да мандат аутоматски припада партији, оне су га тако протумачиле и у њему виделе основ за тражење од кандидата да потпишу "бланко оставке".

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, каже да странка чека коначне резултате, а онда ће се бавити и расподелом мандата и њиховим, како је рекао - обезбеђивањем. Он истиче да је ДСС и до сада имао систем бланко оставки, те да очекује да тако буде и сада.

Сузана Грубјешић, члан Председништва Г17 плус, каже да ће странка током следеће недеље доставити Главном одбору списак посланика на верификацију, те да ће тада бити размотрено и питање "односа права и обавеза посланика". Она истиче да је Г17 плус консултовао РИК, али и своје правнике и да се у овом тренутку ради на састављању текста уговора, који ће посланици потписивати. Нема потребе, додаје она, за бланко оставкама, с обзиром на то да по Уставу мандати припадају странкама.

Бранко Ружић, потпредседник СПС-а, каже да ће Председништво странке ускоро одржати седницу на којој ће се, између осталог, и о овоме расправљати. "У сваком случају", каже Ружић, "посланици ће имати права и обавезе, а видећемо да ли ћемо имати бланко оставке или неку другу врсту обезбеђења мандата".

У ЛДП-у су нам рекли да се још нису бавили ни расподелом мандата, ни питањем бланко оставки. Весна Пешић (ГСС) уз напомену да говори у своје име, каже да је она против бланко оставки и да нема никакве потребе за тим. Она додаје: "Раније је било тих бланко оставки, али оне никада нису активиране, први пут то је учињено у Коштуничино време, сетите се само оних ’оставки’ Весне Лалић и Совранија Чоњагића уочи усвајања буџета".

Мирослав Маркићевић, функционер Нове Србије, казао је још пред почетак изборне трке да ће његова странка тражити од свих посланика да потпишу бланко оставке "мандат им је дала странка и он њој припада".

У Српској радикалној странци нисмо јуче ништа чули о овој теми, јер је руководство отпутовало у Хаг у посету лидеру странке др Војиславу Шешељу, али треба рећи да је и СРС подржао поменуто уставно решење о мандатима. Иначе, СРС је раније практиковао заклињање у цркви, али је, после случаја Живадина Лекића, који је прешао у ПСС и однео мандат, затражио од осталих посланика да потпишу бланко оставке.

У ДС-у нисмо нашли никога ко је био расположен да говорио о овој теми.