Velikani i dalje u depoima

Muzej grada je posle višedecenijskih obećanja konačno dobio zgradu u Resavskoj 40b, ali sačuvana istorija Beograda biće prikazana tek za tri do četiri godine, koliko je potrebno za preuređenje nekadašnje vojne štamparije. Narednih meseci, najavljuje Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada, sledi raspisivanje konkursa za obnovu zdanja podignutog 1924. godine, prema projektu čuvenog ruskog arhitekte Dimitrija Leka.

– Nažalost u našoj sredini nema arhitekata koji su se bavili isključivo projektovanjem muzeja, što je sasvim razumljivo, jer u prestonici gotovo pola veka nije podignuto nijedno takvo zdanje. Zato ćemo pozvati četiri-pet renomiranih autora, koji bi trebalo da ponude najbolja idejna rešenja – kaže Kovačević, koji procenjuje da će cela ova godina biti "utrošena" na sačinjavanje projekta.

Unutrašnjost zgrade od 8.500 kvadrata, dodaje on, treba prilagoditi potrebama muzeja. To podrazumeva projektovanje prostora za stalnu postavku, gostujuće izložbe, depoe, arhivu, kancelarije, radionice za konzervatore...

Eksponati, svedočanstvo duge i bogate istorije grada, realno će biti izloženi najranije 2009. godine. Do tada bi zaposleni u muzeju trebalo da osmisle postavku i detaljno pregledaju 130.000 arheoloških, istorijskih i umetničkih predmeta, jer neki od njih i ne zaslužuju status muzejskih eksponata. Poražavajuća je činjenica da mnogi predmeti koje čuva ova institucija kulture, zbog nedostatka prostora, nikada nisu prikazani javnosti.

Muzej grada, na primer, poseduje eksponate srpskih dinastija, ali i   legate naših velikana poput slikara Paje Jovanovića, kompozitora Petra Konjovića ili pisca Branislava Nušića, koji uglavnom čame u depoima.