Великани и даље у депоима

Музеј града је после вишедеценијских обећања коначно добио зграду у Ресавској 40б, али сачувана историја Београда биће приказана тек за три до четири године, колико је потребно за преуређење некадашње војне штампарије. Наредних месеци, најављује Бојан Ковачевић, директор Музеја града, следи расписивање конкурса за обнову здања подигнутог 1924. године, према пројекту чувеног руског архитекте Димитрија Лека.

– Нажалост у нашој средини нема архитеката који су се бавили искључиво пројектовањем музеја, што је сасвим разумљиво, јер у престоници готово пола века није подигнуто ниједно такво здање. Зато ћемо позвати четири-пет реномираних аутора, који би требало да понуде најбоља идејна решења – каже Ковачевић, који процењује да ће цела ова година бити "утрошена" на сачињавање пројекта.

Унутрашњост зграде од 8.500 квадрата, додаје он, треба прилагодити потребама музеја. То подразумева пројектовање простора за сталну поставку, гостујуће изложбе, депое, архиву, канцеларије, радионице за конзерваторе...

Експонати, сведочанство дуге и богате историје града, реално ће бити изложени најраније 2009. године. До тада би запослени у музеју требало да осмисле поставку и детаљно прегледају 130.000 археолошких, историјских и уметничких предмета, јер неки од њих и не заслужују статус музејских експоната. Поражавајућа је чињеница да многи предмети које чува ова институција културе, због недостатка простора, никада нису приказани јавности.

Музеј града, на пример, поседује експонате српских династија, али и   легате наших великана попут сликара Паје Јовановића, композитора Петра Коњовића или писца Бранислава Нушића, који углавном чаме у депоима.