Udžbenici engleskog kao javna nabavka

Nesumnjivo plemenita odluka Ministarstva za obrazovanje da snabdeva đake (čitaj đačke roditelje) besplatnim udžbenicima, postepeno obuhvatajući sve starije razrede, ne odnosi se na udžbenike stranih jezika. Logično je pitanje zbog čega, a odgovor je jednostavan: na tržištu ovih, a naročito udžbenika za engleski jezik, vlada potpuni haos. Niko ne može da predvidi koja će škola ili koji će nastavnik izabrati koji udžbenik.

Udžbenička literatura je roba koja podleže svim zakonima tržišta. Princip slobodnog tržišta je nepovrediv i kod nas, i jedan je od važnih uslova za uključivanje u svetske tržišne tokove. Nije li to razlog za odluku da svako može da bira, pa i potpuno neobrazloženo, udžbenik koji želi, između ostalog, i strani udžbenik, po svom vlastitom izboru? Ovo pitanje zadire bar u tri osetljive sfere: kvalitet nastave, prema tome i znanja učenika, materijalna sredstva koja država mora da ima u vidu pri razvijanju svoje, ili ako tako odluči, i tuđe izdavačke delatnosti, i ne manje važan razlog, izlaganje roditelja visokim materijalnim troškovima.

Ako pođemo od principa slobodne tržišne utakmice koja važi i u ovoj privrednoj grani, onda saznajemo da se u toj trci za zaradom, jer stvari treba nazivati njihovim imenom, u Srbiji takmiči 69 izdavačkih kuća (podatak dobijen na sajtu Ministarstva prosvete). Doduše ne sve iz Srbije jer nacionalne manjine imaju pravo da se školuju na svojim maternjim jezicima i prema svojim nastavnim planovima za predmete koji su od značaja za očuvanje nacionalnog identiteta.
 

No vratimo se stranim jezicima, a posebno engleskom. Ako je cilj društva obezbeđivanje kvaliteta nastave i kvaliteta stečenog znanja kroz redovni školski sistem, onda strani udžbenik (ovde se ograničavam na engleski jezik) nije idealna literatura. Razlozi za moju tvrdnju su sledeći: nastavna materija u ovim udžbenicima nije prilagođena ili ciljnoj grupi kojoj se obraća, to jest starosnoj dobi učenika, ili našem nastavnom programu.

Na primer, u udžbeniku „Challenges 3”, koji je prošle godine bio u upotrebi u sedmom razredu jedne osnovne škole u Beogradu, likovi u udžbeniku čiji se životi koriste kao ilustracija načina života i aktivnosti kojima se bave, imaju 17 godina i sasvim je logično da se njihove aktivnosti, interesovanja i sve što uz to ide, ne podudaraju sa istim tim vidovima života deteta od 13 godina koje taj udžbenik koristi. Ista škola ove godine sa istom grupom učenika, koji su sada u osmom razredu, koristi sasvim drugi engleski udžbenik, World Club, ni najmanje ne razmišljajući o kontinuitetu jezičke građe. Doduše, ovaj udžbenik je snabdeven, ispod naslova, objašnjenjem da je za osmi razred osnovne škole, koje je štampano ćirilicom! To znači da je izdavač u međuvremenu dobio licencirano pravo da ga štampa. Ko je to pravo dao izdavaču? Ko je dobio novac za to pravo: naša država, izdavač ili neko treći?

U isto vreme, na tržištu se nalazi udžbenik u izdanju Zavoda za udžbenike, namenjen nastavi jezika od petog do osmog razreda za učenike koji jezik uče od prvog razreda osnovne škole. Razgovarala sam sa nekim kolegama koji rade sa ovim udžbenikom – kažu da je odličan.
Sada dolazimo do trećeg, ne manje važnog segmenta ovog problema, finansijskih efekata ovakvih odluka. Tu opet iskrsavaju bar dva pitanja: čiju izdavačku delatnost mi podržavamo i razvijamo, svoju ili stranu, kao i koliko to košta roditelje, pa i našu zemlju.

Zamislimo situaciju u kojoj jedna porodica ima više dece školskog uzrasta. Nemoguće je da mlađe dete nasledi udžbenik od starijeg brata ili sestre. Čak i ako udžbenik bude isti, on će biti sledeće izdanje. A svako izdanje, opet iz dobre trgovačke tradicije izdavača, pretrpi vrlo značajne promene.

Britanci su od prodaje svoga jezika, u kojoj prodaja udžbenika čini značajnu stavku, napravili jednu od prvih, ako ne i prvu izvoznu granu privrede. Ceo svet upućen je na korišćenje engleskog jezika, prema tome, tržište za engleske udžbenike je ceo svet. Istini za volju, njihov trud i inventivnost na tom polju su veliki. Mreža letnjih i zimskih škola u Ujedinjenom Kraljevstvu je svake godine sve veća i sve profitabilnija. Svuda se koriste razni udžbenici koji su na raspolaganju za sve nivoe znanja i neznanja jezika. I kad to sve zamislimo, okrenemo se našem izdavačkom tržištu. Tu zatičemo svakodnevnu surovu borbu za opstanak i jednu malu tržišnu baricu sa mnogo gladnih krokodila u njoj. I šta mi radimo? Odlučujemo se za uvoz stranih udžbenika. A imamo mogućnost da angažujemo sjajnog Džonatana Pendelberija, Timoti Bajforda ili nekog drugog talentovanog, duhovitog, sjajnog engleskog autora, a da ostanemo svoji.

Taj uvoz nije nimalo naivna stvar. To je jedno ogromno tržište za javne nabavke koje niko ne kontroliše i za koje ne postoje nikakva zakonska, podzakonska ili kakva druga pravila ili amandmani.

Razmislimo o tome, pa se vratimo roditeljima koji, pored države, ulažu novac u ovu trgovinu. Neki od njih su izračunali da jedna trećina novca potrebnog za udžbenike za jedan razred, otpada na udžbenike stranog jezika.

Profesor engleskog jezika, magistar primenjene lingvistike