Zviždač sa Volstrita

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Do pre dva dana anonimni direktor, jedan od 12.000 zaposlenih (od ukupno 33.000) sa titulom potpredsednika, Greg Smit (33) postao je medijska zvezda, posle svog teksta „Zašto sam napustio Goldman Saks” objavljen u „Njujork tajmsu”, u kome je sasvim razgolitio „pohlepnu” korporativnu kulturu najveće banke sveta.

Na ono što je izneo ovaj „zviždač sa Volstrita”, odmah su reagovali osetljivi seizmometri berze: akcije banke Goldman Saks su u sredu pale za 3,4 odsto, a firma je zbog toga vredela 2,15 milijardi manje.

Ali glavni učinak Gregovog teksta jeste „usijana blogosfera”, velika debata koju je pokrenuo o tome koliko se centar američke i globalne finansijske industrije (nije) promenio posle finansijske krize iz 2008, koju je izazvao svojim bezobzirnim poslovanjem.

Konsenzus je da je zadat novi udarac banci Goldman Saks, čija je do pre krize zlatna reputacija uveliko okrnjena tužbom agencije za berzanski nadzor da je tokom krize dezinformisala klijente, prodajući im vrednosne papire za koje je znala da su bezvredni. Spor je rešen vansudskom nagodbom po kojoj je Goldman Saks državi platio 500 miliona dolara.

Priličan broj komentatora nije međutim iznenađen onim što je iznetu u tekstu Grega Smita. Za njih je to kao da je neko obelodanio „prostituciju u Las Vegasu”, ili, kako bi se reklo kod nas, otkrio rupu na saksiji.

To što je izneo Smit – da je profit banci Goldman Saks mnogo važniji od služenja klijentima – „simptomatično je za mnoge, ako ne i većinu banaka širom sveta”, citira „Biznis vik” Toma Kirčmajera iz Londonske škole ekonomije. „Može jedino biti da je Goldman Saks, budući da je najuspešniji, u tome i najekstremniji.”

Smitovi opisi korporativne kulture u kući u kojoj je proveo 12 godina, i u kojoj je, u poređenju sa menadžerskim vrhom, koji godišnje prima milione dolara, zarađivao skromno, oko 500.000, bili su povod da se ponovo citira čuveni opis banke Goldman Saks iz pera novinara Meta Tajbija objavljen u novembru 2009. u magazinu „Roling stoun” – da je to „velika finansijska hobotnica koja se obmotala oko lica čovečanstva, zarivajući svoje sisaljke za krv u sve što miriše na novac”.

Senator Karl Levin, demokrata iz Mičigena, koji je predsedavao anketnom odboru za ispitivanje uzroka krize iz 2008, bio je svojevremeno podjednako oštar, nazvavši banku Goldman Saks – „finansijskim zmijarnikom”.

Smit je svakako dirnuo u taj zmijarnik i biće zanimljivo pratiti kako će da se provede pošto je postao osvedočeni neprijatelj korporacije čiji advokati sat konsultacija naplaćuju 1.000 dolara.

Ostao je bez uobičajene otpremnine, ali to će, kako se prognozira, višestruko nadoknaditi kad potpiše ugovor za knjigu, jer nema sumnje da izdavači već spremaju darežljive ponude.