Звиждач са Волстрита

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – До пре два дана анонимни директор, један од 12.000 запослених (од укупно 33.000) са титулом потпредседника, Грег Смит (33) постао је медијска звезда, после свог текста „Зашто сам напустио Голдман Сакс” објављен у „Њујорк тајмсу”, у коме је сасвим разголитио „похлепну” корпоративну културу највеће банке света.

На оно што је изнео овај „звиждач са Волстрита”, одмах су реаговали осетљиви сеизмометри берзе: акције банке Голдман Сакс су у среду пале за 3,4 одсто, а фирма је због тога вредела 2,15 милијарди мање.

Али главни учинак Греговог текста јесте „усијана блогосфера”, велика дебата коју је покренуо о томе колико се центар америчке и глобалне финансијске индустрије (није) променио после финансијске кризе из 2008, коју је изазвао својим безобзирним пословањем.

Консензус је да је задат нови ударац банци Голдман Сакс, чија је до пре кризе златна репутација увелико окрњена тужбом агенције за берзански надзор да је током кризе дезинформисала клијенте, продајући им вредносне папире за које је знала да су безвредни. Спор је решен вансудском нагодбом по којој је Голдман Сакс држави платио 500 милиона долара.

Приличан број коментатора није међутим изненађен оним што је изнету у тексту Грега Смита. За њих је то као да је неко обелоданио „проституцију у Лас Вегасу”, или, како би се рекло код нас, открио рупу на саксији.

То што је изнео Смит – да је профит банци Голдман Сакс много важнији од служења клијентима – „симптоматично је за многе, ако не и већину банака широм света”, цитира „Бизнис вик” Тома Кирчмајера из Лондонске школе економије. „Може једино бити да је Голдман Сакс, будући да је најуспешнији, у томе и најекстремнији.”

Смитови описи корпоративне културе у кући у којој је провео 12 година, и у којој је, у поређењу са менаџерским врхом, који годишње прима милионе долара, зарађивао скромно, око 500.000, били су повод да се поново цитира чувени опис банке Голдман Сакс из пера новинара Мета Тајбија објављен у новембру 2009. у магазину „Ролинг стоун” – да је то „велика финансијска хоботница која се обмотала око лица човечанства, заривајући своје сисаљке за крв у све што мирише на новац”.

Сенатор Карл Левин, демократа из Мичигена, који је председавао анкетном одбору за испитивање узрока кризе из 2008, био је својевремено подједнако оштар, назвавши банку Голдман Сакс – „финансијским змијарником”.

Смит је свакако дирнуо у тај змијарник и биће занимљиво пратити како ће да се проведе пошто је постао осведочени непријатељ корпорације чији адвокати сат консултација наплаћују 1.000 долара.

Остао је без уобичајене отпремнине, али то ће, како се прогнозира, вишеструко надокнадити кад потпише уговор за књигу, јер нема сумње да издавачи већ спремају дарежљиве понуде.