Slovenija, mitovi i stereotipi

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 12. maja – Da je pogled na bližu istoriju u Sloveniji kompleksan, otkriva nedavni incident – gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković upriličio je Dan pobede nad fašizmom, ali su proslavu ignorisali premijer Janša i prvaci njegove stranke. Tako kako je u javnom životu, tako je i u nastavi istorije. Skromno tržište prezasićeno je brojnim udžbenicima istorije koji nude nijansirane poglede na prošlost, a svima je zajedničko da su Srbi – glavni negativci.

Jesu knjige posle osamostaljenja pretrpele promene i odbačen balast prethodne ideologije, ali su izložene i čestim korekcijama zbog izmene nastavnih sadržaja u skladu sa goreopisanim, vladajućim pogledom na Drugi svetski rat, gde se polako briše razlika između pobednika (partizani) i poraženih (domobrani). Većina udžbenika koji se u devetom razredu osnovne škole i u višim razredima srednjih škola bave savremenom istorijom, nameće mit o hrabrom malom narodu koji je uvek bio na pravoj strani, uvek trpeo nepravde i nikada skrivio zlo drugima.

Predstava o mirnim, disciplinovanim, radnim (slogan: "četiri miliona vrednih ruku"), kulturnim i civilizovanim Slovencima uliva se u svest podmlatka kroz učne jedinice, karikature i crteže u udžbenicima. Taj imidž je jasno suprotstavljen slici nasilnih, neurednih, nedisciplinovanih, neradnih, prevrtljivih, nekulturnih i uopšte – necivilizovanih pripadnika drugih naroda iz nekadašnje Jugoslavije.

Takvo poistovećivanje konkretnih istorijskih odluka (bilo da su promašaji ili uspesi) određenih ljudi ili političkih elita sa celim narodima (Srbima, Hrvatima, Slovencima) glavna je karakteristika slovenačkog školskog sistema, što dodatno učvršćuje ksenofobiju i loše stereotipe o strancima. Isti rečnik je redovan i u medijima, što uz udžbenike iz kojih su nestali svi podaci koji bi podrivali službenu ideologiju – profiliše generacije koje stasavaju.

Evo primera: najostrašćenija je istorijska čitanka namenjena srednjim stručnim školama, izdavač je DZS a među recenzentima su šef TV Slovenija Stane Granda i istoričar Božo Repe. Neki od ključnih događaja istorije 20. veka opisani su, blago rečeno, iskrivljeno. Početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji tretiraju dve rečenice, dok je slom SFRJ opširan. "Poslednji predsednik Savezne vlade uoči raspada Jugoslavije bio je Ante Marković, koji je uz pomoć stranih banaka hteo da reformiše državu ali je "jaz između razvijenih i nerazvijenih bio predubok". Udžbenik upozorava da su "problemi počeli na Kosovu gde su 1981. izbile velike demonstracije; Albanci su skandirali parolu ’Kosovo – republika’, a jugoslovenske vlasti su vojskom i policijom brutalno ugušile demonstracije; kasnije je sporova bilo sve više, a izazivali su ih Srbi".

I još: "U državi je nastao snažan centralistički i hegemonistički tabor. Na njegovom čelu su bili Srbi i Crnogorci koji su hteli da centralizuju državu i steknu prevlast. Slovenci i Hrvati su se pobunili. Do prvog ozbiljnog spora između Slovenije i Federacije dolazi još 1983. kada je Beograd celoj državi pokušao da nametne zajedničke školske programe. U nastavi istorije učilo se 90 odsto istorije jugoslovenskih naroda i svega 10 odsto istorije Slovenaca. Nekoliko godina kasnije objavljen je srpski nacionalni program – udruživanje svih Srba u velikoj Srbiji, što bi značilo ukidanje četiri federativne republike i obe autonomne pokrajine odnosno centralističku i unitarističku Jugoslaviju pod srpskom vlašću".

Opisan je i "desetodnevni rat za osamostaljenje" ali bez objašnjenja zašto je juna 1991. savezna vlast poslala JNA na granice. Rat je završen "slovenačkom pobedom jer većina vojnika u toj višenacionalnoj vojsci nije bila motivisana da rizikuje svoj život, pa su se posle prvih neuspeha predali ili povukli u kasarne, a iznenađujuće dobro su tokom rata vodili Teritorijalnu odbranu i policiju Janez Janša i Igor Bavčar, iako su bili mladi i bez iskustva", zaključuje udžbenik. Tu je i oda nastanku države: "Slovencima se konačno obistinio istorijski san – dobili smo samostalnu, nezavisnu i međunarodno priznatu državu… ali na teritoriji Jugoslavije nije bilo tako; proglašenju hrvatske samostalnosti oduprlo se srpsko stanovništvo, koje je podržala JNA".

Autori tvrde da je četvorogodišnji rat u Hrvatskoj završen potpunim porazom srpskog stanovništva, pri čemu zaboravljaju da ni u totalnom ratu građani nisu strana u sukobu, a nigde nema ni reči o stradanjima Srba iako je bilo prostora da se Sarajevo istakne kao "simbol bošnjačkog otpora Srbima". Sličan pristup je i u udžbeniku za deveti razred osnovne škole. Značaj srpskih dobrovoljaca za odbranu Slovenije tokom Prvog svetskog rata je izostao, dok jedna rečenica pominje da je "srpska vojska stigla u Korušku tek krajem proleća 1919. godine".

Opisan je prodor Italijana na zapadnom frontu koji su "zaustavili vojnici Stevana Švabića kod Vrhnike", ali učenik nema šansi da dokuči odakle se stvorio taj hrabri (srpski – što udžbenik ne pominje) oficir koji pored svih spomenika, podignutih raznim "oslobodiocima", dan-danas nema obeležje u Sloveniji. Česta tema u osam udžbenika namenjenih osnovnim školama i gimnazijama jeste i mit o privrednom "iscrpljivanju" Slovenije od strane "juga".