Svaka treća prodaja neuspešna

U poslednjih deset godina privatizovano je više od 2.350 preduzeća, dok je svaki treći kupoprodajni ugovor raskinut. Firme gubitaši koje su 2002. godine bile u minusu od oko 100 miliona evra kraj decenije završile su sa dobitkom od 200 miliona evra. Prihod u ovim firmama veći je 69 odsto, imovina uvećana za 47 procenata, dok je broj zaposlenih drastično pao. U društvenim preduzećima 2002. godine bilo je zaposleno 680.000, a danas svega 286.000 radnika. Ove brojke za Vladislava Cvetkovića, direktora Agencije za privatizaciju, očigledan su dokaz da su efekti desetogodišnjeg procesa bili pozitivni za celokupnu ekonomiju.

– Kada se u javnosti analiziraju efekti tog procesa, uglavnom preovladavaju slike obojene najaktuelnijim događajima. I mi smo se u poslednje vreme suočavali sa štrajkovima, raskidima privatizacija i kriminalnim aktivnostima – konstatovao je Cvetković.

Ipak, čak 537 firmi za 10 godina, uprkos naporima države da ih proda, nije uspelo da nađe novog vlasnika.

– To znači da su efekti ovog modela privatizacije potpuno iscrpljeni i da će morati da se traže novi načini prodaje ovih firmi. Time ćemo ući u treću fazu ovog procesa. Jer, svi napori nisu bili dovoljni da ova preduzeća nađu strateškog partnera – objasnio je Cvetković i dodao da neprivatizovana preduzeća konstantno prave gubitke. Od 2002. godine do danas njihov negativan saldo dostigao je bezmalo tri milijarde evra.

Kako kaže, u prvom privatizacionom talasu koji je trajao do 2006. godine prodato je najviše preduzeća. Od 1.400 firmi koje su u tom periodu našle novog gazdu, svaki četvrti kupoprodajni ugovor je raskinut. I dok su u ovim kompanijama prihodi znatno povećani, u neprivatizovanim preduzećima su ostali na približno istom nivou. Tamo gde su ugovori raskinuti, došlo je do pogoršanja bilansa, pa su njihovi prihodi smanjeni za nešto više od 50 odsto.

Od privatizacije korist je imala i državna kasa, jer su zbirni prihodi budžeta po osnovu privatizacije bili oko dve milijarde evra. Najveći prilivi bili su po osnovu prodaje duvanskih kompanija i cementara, dodao je Cvetković.

On se osvrnuo i na firme koje su prodate od 1996. do 2001. godine, po Zakonu o svojinskoj transformaciji, za koje kaže da su najbolje privatizovana preduzeća. Po tom propisu novog gazdu našlo je 777 firmi, dok su njihovi prihodi povećani za oko sedam odsto.

Komentarišući protest bivših radnika Magnohroma iz Kraljeva, koji traže isplatu zaostalih zarada po osnovu pravosnažnih sudskih presuda, Cvetković je ukazao da u Srbiji 50.000 radnika ima nenaplaćena potraživanja od firmi u kojima su radili.

– Država će morati da nađe rešenje za sve te radnike, najverovatnije prodajom državne imovine – smatra Cvetković i dodaje da bi besplatne akcije Telekoma trebalo da budu podeljene idućeg meseca.

A. T.