Свака трећа продаја неуспешна

У последњих десет година приватизовано је више од 2.350 предузећа, док је сваки трећи купопродајни уговор раскинут. Фирме губиташи које су 2002. године биле у минусу од око 100 милиона евра крај деценије завршиле су са добитком од 200 милиона евра. Приход у овим фирмама већи је 69 одсто, имовина увећана за 47 процената, док је број запослених драстично пао. У друштвеним предузећима 2002. године било је запослено 680.000, а данас свега 286.000 радника. Ове бројке за Владислава Цветковића, директора Агенције за приватизацију, очигледан су доказ да су ефекти десетогодишњег процеса били позитивни за целокупну економију.

– Када се у јавности анализирају ефекти тог процеса, углавном преовладавају слике обојене најактуелнијим догађајима. И ми смо се у последње време суочавали са штрајковима, раскидима приватизација и криминалним активностима – констатовао је Цветковић.

Ипак, чак 537 фирми за 10 година, упркос напорима државе да их прода, није успело да нађе новог власника.

– То значи да су ефекти овог модела приватизације потпуно исцрпљени и да ће морати да се траже нови начини продаје ових фирми. Тиме ћемо ући у трећу фазу овог процеса. Јер, сви напори нису били довољни да ова предузећа нађу стратешког партнера – објаснио је Цветковић и додао да неприватизована предузећа константно праве губитке. Од 2002. године до данас њихов негативан салдо достигао је безмало три милијарде евра.

Како каже, у првом приватизационом таласу који је трајао до 2006. године продато је највише предузећа. Од 1.400 фирми које су у том периоду нашле новог газду, сваки четврти купопродајни уговор је раскинут. И док су у овим компанијама приходи знатно повећани, у неприватизованим предузећима су остали на приближно истом нивоу. Тамо где су уговори раскинути, дошло је до погоршања биланса, па су њихови приходи смањени за нешто више од 50 одсто.

Од приватизације корист је имала и државна каса, јер су збирни приходи буџета по основу приватизације били око две милијарде евра. Највећи приливи били су по основу продаје дуванских компанија и цементара, додао је Цветковић.

Он се осврнуо и на фирме које су продате од 1996. до 2001. године, по Закону о својинској трансформацији, за које каже да су најбоље приватизована предузећа. По том пропису новог газду нашло је 777 фирми, док су њихови приходи повећани за око седам одсто.

Коментаришући протест бивших радника Магнохрома из Краљева, који траже исплату заосталих зарада по основу правоснажних судских пресуда, Цветковић је указао да у Србији 50.000 радника има ненаплаћена потраживања од фирми у којима су радили.

– Држава ће морати да нађе решење за све те раднике, највероватније продајом државне имовине – сматра Цветковић и додаје да би бесплатне акције Телекома требало да буду подељене идућег месеца.

А. Т.