Da li Tadić ima povlašćen položaj u medijima

Žalba Mlađana Dinkića, lidera Ujedinjenih regiona Srbije, na nejednak tretman stranaka u predizbornim programima TV stanica, biće na dnevnom redu Republičke radiodifuzne agencije u ponedeljak, potvrdio je za „Politiku” Goran Karadžić, potpredsednik Saveta RRA.

URS je, podsetimo, uputio prigovor ovom regulatornom telu zbog, kako tvrde, kršenja Opšteg obavezujućeg uputstva o ponašanju medija u predizbornoj kampanji i povlašćenog položaja Borisa Tadića. Prema njihovoj oceni, Tadić je u kampanji kao lider Demokratske stranke „prikriven iza funkcije predsednika Srbije”, pa se ti sadržaji emituju u informativnim programima TV stanica, a ne u okviru izbornih blokova. Na ovaj način, kako kažu, nosilac jedne izborne liste se pojavljuje više puta u informativnim emisijama, što sve druge stranke i izborne liste stavlja u neravnopravan položaj.

Ako je suditi po prvim reakcijama iz RRA Dinkićeva žalba ima male šanse na uspeh. Naime, član Saveta agencije Goran Peković je rekao za Tanjug da on smatra da opšte obavezujuće uputstvo nije prekršeno: „To je moj stav, ali i ne znači da će to biti i stav Savet RRA. On tvrdi da su predizborna pravila, na koje se URS poziva u prigovoru u domenu Republičke izborne komisije, a ne RRA. Peković je dodao i da RRA ne uređuje medije i da odluku o tome koliko će prostora u informativnom programu dati nekom državnom funkcioneru donose isključivo urednici jer je to pitanje uređivačke politike.

A kako je za „Politiku” objasnio Goran Karadžić, žalba URS-a je prva takve vrste, pošto je reč o jednom globalnom prigovoru: „Čini mi se da je lider URS-a zapravo pozvao da uradimo ono što smo već učinili donošenjem uputstva kojim se reguliše ponašanje emitera u vreme predizborne kampanje

Istraživanje agencije „Kliping” u prvim danima predizborne kampanje pokazalo je da je Demokratska stranka imala 30 odsto veću zastupljenost u štampanim i elektronskim medijima, u odnosu na SNS, SPS, LDP, URS, SRS i DSS. Ime predsednika Srbije i naziv njegove stranke najviše se čuju na RTS-u, ali i na televizijama B92, Prva i Pink. Međutim, kako je objasnio Nikola Đoković iz agencije „Kliping”, u pitanju je broj spominjanja, a ne njihovih izjava.

Pitanje eventualne zloupotrebe državne funkcije u partijske svrhe ne postavlja se sada prvi put. Naime, prošloga leta, podseća Aleksandra Kostić iz Agencije za borbu protiv korupcije, pitanje korišćenja funkcije radi promocije stranke „otvorio” je Ivica Dačić. Njegovu posetu gradilištima na Koridoru 10 proverala je i Agencija za borbu protiv korupcije. Sporno je bilo da li je Dačić koristio javne resurse u političke svrhe, jer nije precizirao da li je govorio kao ministar ili predsednik stranke. Ipak na kraju je utvrđeno da Dačić nije napravio prekršaj.

I predsednik Hrvatske Ivo Josipović je tokom predizborne kampanje u toj zemlji prošle jeseni bio nekoliko puta prozivan od Hrvatske demokratske zajednice da predsedničku funkciju koristi kako bi pomogao svojoj Socijaldemokratskoj partiji. Josipović se, kako javlja naš dopisnik iz Zagreba M. Obrenović, stoga distancirao od izborne trke, pa u toku kampanje za decembarske izbore se nijednom nije pojavio na predizbornom skupu svoje partije niti je odgovarao na pitanja u vezi sa predizbornom kampanjom. U Hrvatskoj postoje i zakonska ograničenja koja onemogućavaju predsedniku da učestvuje u predizbornoj trci za parlament, a u toku mandata ne sme da se pojavi čak ni na Glavnom odboru svoje stranke.

Izvršni direktor Cesida Marko Blagojević smatra da mediji ne krše zakon time što prate aktivnosti državnika koji su i stranački funkcioneri. Kako je rekao za Tanjug radi se o opštem problemu, koji tokom predizborne kampanje samo dolazi do izražaja, a koji proističe iz činjenice da je u Srbiji moguće udvojavanje funkcija – državnih i partijskih: „Normalno je i da se oni trude da ih ima što je moguće više i na jednoj i na drugoj strani”, smatra Blagojević.

Potpuno je suprotnog mišljenja dr Jovanka Matić, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, koja se bavi upravo istraživanjem medija. Dinkić je, kako ona kaže, potpuno u pravu.

„Postoji velika neravnopravnost, pre svega zato što mediji dozvoljavaju da predsednik republike koristi svoju funkciju za promociju svog partijskog programa. Zato se i donose pravila da bi se tako nešto sprečilo. RRA, međutim, ni pred jedne izbore nije pokušao to da spreči, čak tvrde da je to nemoguć, a naravno da nije. Dr Matić ukazuhe da je mnogo toga na savesti medija koji lako prepoznaju kada neko istupa sa pozicije državne funkcije, a kada sa stranačke.

Predsednik je u prednosti, kako kaže, samim tim što može da planira da neke od svojih aktivnosti koje bi mu bile zgodne za promovisanje imidža budu održane u vreme predizborne kampanje, recimo da se sretne sa nekim državnicima ili da ode u neku državnu posetu. Ali ako radi ono što je potpuno mimo njegove nadležnosti, recimo, propagira porodična preduzeća, uspehe pojedinačnih privrednika, tada svoju državničku funkciju upotrebljava za promociju partijskog interesa jednog izbornog učesnika.

„Takvim ponašanjem ovi izbori postaju neravnopravni. Da bi izbori bili legitimni oni moraju biti slobodni i fer, a ovo je nešto što nije fer jer se sve druge stranke stavljaju u neravnopravnu poziciju. Kod birača se izvešavanje o radu državnih funkcionera doživljava kao neutralno izveštavanje, kao normalna svakodnevna aktivnost predsednika koja stvara kontekst kroz koji se onda mere sve ostale partijske ponude”, smatra dr Matić.

J. Cerovina

V. Dugalić

-----------------------------------------------------------

SNS odbacuje istraživanje RRA

Srpska napredna stranka odbacila je juče kao netačan izveštaj RRA, prema kojem je ta stranka u prvim danima predizborne kampanje bila najzastupljenija u elektronskim medijima. Naprednjaci tvrde da je taj izveštaj, koji nije zvanično objavljen, „daleko od realnosti”, prenosi Tanjug.

SNS je uz saopštenje dostavio i rezultate sopstvenog istraživanja o tome ko je najzastupljeniji u elektronskim medijima, prema kojem predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić zauzima najviše, 32,49 odsto, medijskog prostora.

-----------------------------------------------------------

Šta kažu propisi

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, član 29:

U stavu 4. navodi se: „Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke”. Stav 5. kaže da se „odredbe stava 4. ovog člana ne odnose na funkcionere izabrane na neposrednim izborima”.