Moderni zakoni i kulturno nasleđe

Srpsku slavu, kosovski vez, lončarstvo u Zlakusi, pirotske ćilime, vranjansku narodnu muziku, erski humor, kulturni prostor Velike Hoče ili npr. vojvođansku dužijancu (žetelačke svečanosti) Srbija neće ni ove godine nominovati (rok je do 31. marta) za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (NKN). A problem je u našem zakonu, što konkretno pojašnjava i dopis koji je „Politici” uputilo srpsko ministarstvo kulture u kom se navodi:

– Važeći Zakon o kulturnim dobrima ne prepoznaje termin „nematerijalno kulturno dobro”, već samo pokretno i nepokretno, a u toku je izrada novog zakona koji ćedefinisati i tu oblast nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Tako Srbija ove godine neće nominovati svoje predloge za Uneskovu listu, niti je to bilo planirano, jer je prvi uslov za nominaciju predloga za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa to da je element proglašen za kulturno dobro Republike Srbije.

Navedeni predlozi, poput slave ili veza na početku teksta, samo su neki od četrdesetak  nezvaničnih koje su regionalni koordinatori predložili za nacionalnu listu NKN, koja još uvek zvanično ne postoji, i uputili ih u Centar za NKN pri Etnografskom muzeju. Konačnu listu predloga koji će biti upisani u registar usvojiće Nacionalni komitetza NKN.

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, kako saznajemo u dopisu, potpisalo je i Protokol o saradnji sa Pravnim fakultetom u Beogradu u cilju uspostavljanja i regulisanja saradnje na planu usklađivanja propisa Republike Srbije iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa sa relevantnim međunarodnim,evropskim i uporednopravnim aktima.

Predrag Blagojević, viši savetnik u srpskom ministarstvu kulture zadužen za zakonodavne aktivnosti, na naše pitanje kojom bi brzinom mogao da se donese zakon o kulturnim dobrima, odgovorio je:

– Nadam se da će se to brzo dogoditi. Zakon o kulturi donet je 2009, a iz ove oblasti petnaestak godina pre toga nijedan zakon nije donet. Mi smo, dakle, od 2009. uspeli da usvojimo šest zakona, dok je sedmi u proceduri, a nije usvojen jer nam sad predstoje izbori. Da nabrojim da je  pored Zakona o kulturi, donet  Zakon o zadužbinama i fondacijama, o bibliotečkim i informacionim delatnostima,  o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, o obaveznom primerku publikacija, o kinematografiji i nakon toga zakon o arhivskoj građi koji sticajem okolnosti nije još usvojen. Predstoji nam da ubuduće, što pre, donesemo još nekoliko zakona, između ostalih i taj o kulturnim dobrima koji reguliše i pitanja NKN.

Naš sagovornik potom navodi koliko je teško doneti zakon o kulturi i dodaje:

– Sa kulturnim dobrima nema igranja, ona moraju da se štite na najbolji način. Postojeći zakon o kulturnim dobrima koji je u primeni nije sasvim loš, ali mora da se menja jer su u međuvremenu promenjene okolnosti, on ne poznaje aktuelne termine od privatne svojine, do EU, NKN itd. Postoji i mogućnost da se međuperiod prevaziđe i tako što bi se išlo na izmene i dopune postojećeg zakona o kulturnim dobrima čime bi se prevazišao konkretan problem sa NKN. Koliko jedna država gubi zbog zastarelih zakona, široka je priča, zato su i bitni dobri, moderni zakoni, kao osnova za razvoj države – objašnjava Predrag Blagojević.

B. Lijeskić