Модерни закони и културно наслеђе

Српску славу, косовски вез, лончарство у Злакуси, пиротске ћилиме, врањанску народну музику, ерски хумор, културни простор Велике Хоче или нпр. војвођанску дужијанцу (жетелачке свечаности) Србија неће ни ове године номиновати (рок је до 31. марта) за Унескову листу нематеријалног културног наслеђа (НКН). А проблем је у нашем закону, што конкретно појашњава и допис који је „Политици” упутило српско министарство културе у ком се наводи:

– Важећи Закон о културним добрима не препознаје термин „нематеријално културно добро”, већ само покретно и непокретно, а у току је израда новог закона који ћедефинисати и ту област нематеријалног културног наслеђа.

Тако Србија ове године неће номиновати своје предлоге за Унескову листу, нити је то било планирано, јер је први услов за номинацију предлога за Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа то да је елемент проглашен за културно добро Републике Србије.

Наведени предлози, попут славе или веза на почетку текста, само су неки од четрдесетак  незваничних које су регионални координатори предложили за националну листу НКН, која још увек званично не постоји, и упутили их у Центар за НКН при Етнографском музеју. Коначну листу предлога који ће бити уписани у регистар усвојиће Национални комитетза НКН.

Министарство културе, информисања и информационог друштва, како сазнајемо у допису, потписало је и Протокол о сарадњи са Правним факултетом у Београду у циљу успостављања и регулисања сарадње на плану усклађивања прописа Републике Србије из области заштите културног наслеђа са релевантним међународним,европским и упоредноправним актима.

Предраг Благојевић, виши саветник у српском министарству културе задужен за законодавне активности, на наше питање којом би брзином могао да се донесе закон о културним добрима, одговорио је:

– Надам се да ће се то брзо догодити. Закон о култури донет је 2009, а из ове области петнаестак година пре тога ниједан закон није донет. Ми смо, дакле, од 2009. успели да усвојимо шест закона, док је седми у процедури, а није усвојен јер нам сад предстоје избори. Да набројим да је  поред Закона о култури, донет  Закон о задужбинама и фондацијама, о библиотечким и информационим делатностима,  о старој и реткој библиотечкој грађи, о обавезном примерку публикација, о кинематографији и након тога закон о архивској грађи који стицајем околности није још усвојен. Предстоји нам да убудуће, што пре, донесемо још неколико закона, између осталих и тај о културним добрима који регулише и питања НКН.

Наш саговорник потом наводи колико је тешко донети закон о култури и додаје:

– Са културним добрима нема играња, она морају да се штите на најбољи начин. Постојећи закон о културним добрима који је у примени није сасвим лош, али мора да се мења јер су у међувремену промењене околности, он не познаје актуелне термине од приватне својине, до ЕУ, НКН итд. Постоји и могућност да се међупериод превазиђе и тако што би се ишло на измене и допуне постојећег закона о културним добрима чиме би се превазишао конкретан проблем са НКН. Колико једна држава губи због застарелих закона, широка је прича, зато су и битни добри, модерни закони, као основа за развој државе – објашњава Предраг Благојевић.

Б. Лијескић