Kampovi za ilegalce u Grčkoj

Od našeg dopisnika

Atina–Grčka je pod pritiskom Brisela i uz pomoć evropskih fondova odlučila da gradi 30 savremeno opremljenih kampova za smeštaj ilegalnih imigranata.

Lokalne vlasti u 13 regiona širom zemlje dobile su rok od nedelju dana da izaberu lokacije na koje treba smestiti oko 10.000 nelegalnih imigranata.

Grci se međutim suprotstavljaju ovom planu. Stanovnici grada Kozani na severu Grčke danima blokiraju prilaze staroj vojnoj bazi, koja bi trebalo da bude pretvorena u kamp.

Slična je situacija i u oblasti Pelas nedaleko od albanske granice i u nekoliko drugih gradova, gde stanovnici prete da će sprečiti početak izgradnje prihvatnih centara, u koje u znatno boljim uslovima mada iza rešetaka, treba da bude smešteno najmanje po hiljadu ljudi.

U susretu sa lokalnim prefektima, ministar za zaštitu građana Mihalis Hrisohoidis je jasno stavio do znanja da se otpor neće tolerisati.

Pored upozorenja, ministar je na sastanku izneo i pozitivne argumente za izgradnju ovih,kako ih nazivaju,„zatvorenih centara gostoprimstva”.

Oblasti će biti stimulisane sa 600.000 evra mesečno, 20 evra dnevno za svakog imigranta.Biće zaposleno po 150 policajaca i 300 pripadnika privatnog obezbeđenja, ukupno po hiljadu ljudi koji će opsluživati svaki kamp.

Ceo projekat, sa kojim se sadašnjoj vladi očigledno žuri pred izbore, koštaće 250 miliona evra, ali će biti finansiran iz evropskih fondova.

Oko 80 odsto svih ilegalaca koji uđu u EUprelaze preko grčke i turske granice, što Brisel pokušava da spreči.Ovom granicom zajedničkim snagama patroliraju pripadnici grčkih pograničnih snaga uz pomoć Fronteksa,evropske pogranične policije.

Prošle godine u Grčku je ilegalno ušlo oko 128.000 ljudi, od čega 40.000 upravo u pograničnoj oblasti oko reke Evros.

Ove godine je zbog pojačane kontrole, ali i ekonomske situacijebroj izbeglica gotovo prepolovljen, a Grčka je prošlog meseca počela izgradnju 12,6kilometara dugog zida uz reku Evros.

Trenutno se u Grčkoj nalaze stotine hiljada stranaca među kojima i 10.000 onih za koje se zvanično zna da nemaju dokumente, sredstva za život i medicinsku zaštitu.U praksitaj broj je mnogo veći i vlasti nisu u stanju da se same bore sa problemom.

Prema zakonu,ilegalcise odmah ne deportuju iz zemlje, već im se daje dozvola boravka od 30 dana.Posle togase odlučuje da li će dobiti politički azil ili će biti poslati kući.Mnogi od njih,u strahu da neće dobiti papire, jednostavno nestanu i godinama žive u ilegali.

Tokom 2011.u Grčkoj je 8.760 imigranata iz Pakistana(25 odsto),Gruzije(12) i Avganistana(7)podnelo zahtev za azil. Pozitivno je rešeno samo 180.

Situacija se zaoštrila do te mere da mnogi smatraju da je sadašnje stanje najozbiljniji ispit šengenske zone za 17 godina njenog postojanja.

„Pritisak na Atinu da reši ovaj problem mora biti mnogo veći nego do sada jer je to u interesu Evrope”, kaže austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner.

Jasmina Pavlović-Stamenić