Кампови за илегалце у Грчкој

Од нашег дописника

Атина–Грчка је под притиском Брисела и уз помоћ европских фондова одлучила да гради 30 савремено опремљених кампова за смештај илегалних имиграната.

Локалне власти у 13 региона широм земље добиле су рок од недељу дана да изаберу локације на које треба сместити око 10.000 нелегалних имиграната.

Грци се међутим супротстављају овом плану. Становници града Козани на северу Грчке данима блокирају прилазе старој војној бази, која би требало да буде претворена у камп.

Слична је ситуација и у области Пелас недалеко од албанске границе и у неколико других градова, где становници прете да ће спречити почетак изградње прихватних центара, у које у знатно бољим условима мада иза решетака, треба да буде смештено најмање по хиљаду људи.

У сусрету са локалним префектима, министар за заштиту грађана Михалис Хрисохоидис је јасно ставио до знања да се отпор неће толерисати.

Поред упозорења, министар је на састанку изнео и позитивне аргументе за изградњу ових,како их називају,„затворених центара гостопримства”.

Области ће бити стимулисане са 600.000 евра месечно, 20 евра дневно за сваког имигранта.Биће запослено по 150 полицајаца и 300 припадника приватног обезбеђења, укупно по хиљаду људи који ће опслуживати сваки камп.

Цео пројекат, са којим се садашњој влади очигледно жури пред изборе, коштаће 250 милиона евра, али ће бити финансиран из европских фондова.

Око 80 одсто свих илегалаца који уђу у ЕУпрелазе преко грчке и турске границе, што Брисел покушава да спречи.Овом границом заједничким снагама патролирају припадници грчких пограничних снага уз помоћ Фронтекса,европске пограничне полиције.

Прошле године у Грчку је илегално ушло око 128.000 људи, од чега 40.000 управо у пограничној области око реке Еврос.

Ове године је због појачане контроле, али и економске ситуацијеброј избеглица готово преполовљен, а Грчка је прошлог месеца почела изградњу 12,6километара дугог зида уз реку Еврос.

Тренутно се у Грчкој налазе стотине хиљада странаца међу којима и 10.000 оних за које се званично зна да немају документе, средства за живот и медицинску заштиту.У пракситај број је много већи и власти нису у стању да се саме боре са проблемом.

Према закону,илегалцисе одмах не депортују из земље, већ им се даје дозвола боравка од 30 дана.После тогасе одлучује да ли ће добити политички азил или ће бити послати кући.Многи од њих,у страху да неће добити папире, једноставно нестану и годинама живе у илегали.

Током 2011.у Грчкој је 8.760 имиграната из Пакистана(25 одсто),Грузије(12) и Авганистана(7)поднело захтев за азил. Позитивно је решено само 180.

Ситуација се заоштрила до те мере да многи сматрају да је садашње стање најозбиљнији испит шенгенске зоне за 17 година њеног постојања.

„Притисак на Атину да реши овај проблем мора бити много већи него до сада јер је то у интересу Европе”, каже аустријска министарка унутрашњих послова Јохана Микл-Лајтнер.

Јасмина Павловић-Стаменић