Modernizovan Centar za hipertenziju KCS-a

Od povišenog krvnog pritiska u Srbiji pati 46,7 odsto stanovništva, a lečenje ovog problema moguće je u jedinstvenom Evropskom centru za hipertenziju koji se nalazi u Kliničkom centru Srbije. Zahvaljujući proširenju ustanove i modernizaciji opreme, sada je omogućen efikasniji rad s pacijentima koji imaju tegobe zbog hipertenzije. U okviru ovog multidisciplinarnog centra, osim kardiologa, angažovani su i lekari drugih oblasti: nefrolozi, endokrinolozi, psihijatri, neurohirurzi, neurolozi, specijalisti ishrane, oftalmolozi. Posebna pažnja posvećuje se prevenciji, blagovremenoj i pravilnoj dijagnozi, individualnom izboru antihipertenzivne terapije, sprečavanju, ranom otkrivanju i lečenju komplikacija povišenog krvnog pritiska, kao i edukaciji lekara i stanovništva.

Profesor dr Đorđe Bajec, direktor KCS-a, je naglasio da se svi zaposleni u ovoj zdravstvenoj ustanovi trude da u svim segmentima dostignu evropski nivo, o čemu svedoči i Centar za hipertenziju u kojem se godišnje pregleda oko 6.000 pacijenata i pruži 15.000 usluga, što govori o značajnom porastu broja pregledanih osoba.

– Postoji čitava armija pacijenata kojima smo pomogli. Na pregled dolaze osobe s težim oblikom hipertenzije (rezistentne, odnosno povišene vrednosti pritiska ostaju i posle primene tri leka) i sekundarne hipertenzije kod koje se otkrivaju uzroci hipertenzije – naglasio je dr Bajec.

U Centru za hipertenziju pregledi su besplatni i dolazi se s uputom lekara interne medicine iz doma zdravlja.

– Na sam dan pregleda, pacijent donosi uput izabranog lekara uz svu neophodnu dokumentaciju. Trudimo se da se svi pacijenti prime u roku od mesec dana, ali se nekada zbog velikog broja bolesnika malo duže čeka. Dolazi i sve više mlađih pacijenata, odnosno granica obolevanja se spušta – istakla je medicinska sestra Milena Stojković, iz Centra za hipertenziju.

Najčešći faktor rizika za pojavu hipertenzije su, kaže docent dr Vesna Stojanov, direktorka centra, stres, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje, preterano uzimanje alkohola, ali i genetika. Upozoravajući podaci govore da 56 odsto šlogova nastaje kao posledica povišenog krvnog pritiska, 47 odsto infarkta, dok je 26 odsto svih dijaliza povezano s ovim problemom.

– Dve trećine kardiovaskularnih dijagnoza „otpada” na hipertenzije. To je bolest današnjice koji zahteva ozbiljniji pristup povišenom krvnom pritisku. Ovde pacijenti rade razne biohemijske analize, zatim snimanja mnogim uređajima i skenerima, radi se pregled krvnih sudova vrata, a jedini imamo specijalan uređaj kojim se određuje lek koji pacijent treba da uzima. Pravilo individualnog pristupa terapiji je veoma važno. Svi pregledi urađeni su ambulantno, čime su znatno smanjeni troškovi lečenja, čak tri miliona evra je ušteda koju smo ostvarili za prošlu godinu – istakla je dr Stojanov, dodajući da dnevno može da se pregleda do 50 pacijenata.

D. Davidov-Kesar