Модернизован Центар за хипертензију КЦС-а

Од повишеног крвног притиска у Србији пати 46,7 одсто становништва, а лечење овог проблема могуће је у јединственом Европском центру за хипертензију који се налази у Клиничком центру Србије. Захваљујући проширењу установе и модернизацији опреме, сада је омогућен ефикаснији рад с пацијентима који имају тегобе због хипертензије. У оквиру овог мултидисциплинарног центра, осим кардиолога, ангажовани су и лекари других области: нефролози, ендокринолози, психијатри, неурохирурзи, неуролози, специјалисти исхране, офталмолози. Посебна пажња посвећује се превенцији, благовременој и правилној дијагнози, индивидуалном избору антихипертензивне терапије, спречавању, раном откривању и лечењу компликација повишеног крвног притиска, као и едукацији лекара и становништва.

Професор др Ђорђе Бајец, директор КЦС-а, је нагласио да се сви запослени у овој здравственој установи труде да у свим сегментима достигну европски ниво, о чему сведочи и Центар за хипертензију у којем се годишње прегледа око 6.000 пацијената и пружи 15.000 услуга, што говори о значајном порасту броја прегледаних особа.

– Постоји читава армија пацијената којима смо помогли. На преглед долазе особе с тежим обликом хипертензије (резистентне, односно повишене вредности притиска остају и после примене три лека) и секундарне хипертензије код које се откривају узроци хипертензије – нагласио је др Бајец.

У Центру за хипертензију прегледи су бесплатни и долази се с упутом лекара интерне медицине из дома здравља.

– На сам дан прегледа, пацијент доноси упут изабраног лекара уз сву неопходну документацију. Трудимо се да се сви пацијенти приме у року од месец дана, али се некада због великог броја болесника мало дуже чека. Долази и све више млађих пацијената, односно граница оболевања се спушта – истакла је медицинска сестра Милена Стојковић, из Центра за хипертензију.

Најчешћи фактор ризика за појаву хипертензије су, каже доцент др Весна Стојанов, директорка центра, стрес, физичка неактивност, гојазност, пушење, претерано узимање алкохола, али и генетика. Упозоравајући подаци говоре да 56 одсто шлогова настаје као последица повишеног крвног притиска, 47 одсто инфаркта, док је 26 одсто свих дијализа повезано с овим проблемом.

– Две трећине кардиоваскуларних дијагноза „отпада” на хипертензије. То је болест данашњице који захтева озбиљнији приступ повишеном крвном притиску. Овде пацијенти раде разне биохемијске анализе, затим снимања многим уређајима и скенерима, ради се преглед крвних судова врата, а једини имамо специјалан уређај којим се одређује лек који пацијент треба да узима. Правило индивидуалног приступа терапији је веома важно. Сви прегледи урађени су амбулантно, чиме су знатно смањени трошкови лечења, чак три милиона евра је уштеда коју смо остварили за прошлу годину – истакла је др Стојанов, додајући да дневно може да се прегледа до 50 пацијената.

Д. Давидов-Кесар