Pojačanog zračenja nije bilo

Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke, u čijoj su nadležnosti Institut za nuklearne nauke „Vinča” i Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije (NOS), u razgovoru za „Politiku” podseća da se februaru nije desio nikakav nuklearni akcident.

Da li je rukovodstvo „Vinče” na vreme obavestilo Ministarstvo prosvete i nauke da je nuklearni materijal bio poplavljen?

Rukovodstvo „Vinče”, tačnije direktor dr Jovan Nedeljković, dostavio je 15. marta 2012. godine Ministarstvu prosvete i nauke informaciju o stanju nuklearnog materijala u zgradi broj 14. Instituta „Vinča”, odnosno o pucanju vodovodne cevi i izlivanju vode i plavljenju prostorije u kojoj se čuva nuklearni materijal. Služba za dozimetrijska merenja „Vinče” izvršila je merenja jačine ambijentalnog ekvivalenta doze i aktivnosti uzetih briseva iz radne sredine i taj izveštaj dostavila UO Instituta i Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Suština je da nikakvog nuklearnog akcidenta nije bilo. Reč je o pucanju zastarelih vodovodnih cevi. Preventivno se traži premeštanje navedenog nuklearnog materijala na adekvatno mesto.

Da li je to učinila i Agencija za zaštitu od zračenja, imajući u vidu da su u vašoj nadležnosti „Vinča” i NOS?

I Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je obavestila Ministarstvo prosvete i nauke o tom događaju. Tim povodom sazvala je sastanak i pozvala, između ostalih, i predstavnika Ministarstva s ciljem sagledavanja konkretne situacije i trajnog rešavanja problema.

Zbog čega je to tajeno od javnosti, što se i u Černobilju i u Fukušimi pokazalo pogrešnim?

Ne verujem da se tajilo od javnosti. Prosto, mislim da je to deo naše svakodnevne prakse i postupanja. S druge strane, iz informacije koju je dostavio direktor Jovan Nedeljković može se uočiti da u konkretnom slučaju nije reč o „nuklearnom akcidentu”, da su dežurne i stručne službe „Vinče” odmah sanirale problem. Stručnjaci su rekli da pojačanog zračenja uopšte nije bilo. Posebno je pitanje kome to treba neki novi Černobilj i Fukušima, pa ih priziva. 

Kakve ćete mere preduzeti da se nešto slično ne ponovi?

Kada je reč o nuklearnom materijalu, njegovom skladištenju, odlaganju ili trajnom izmeštanju, svi nadležni moraju na krajnje odgovoran i stručan način rešavati takve probleme. Treba delovati i preventivno i sistemski, po propisanim pravilima i procedurama, u skladu s međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Da svako u okviru svoje nadležnosti profesionalno, stručno i odgovorno radi svoj posao. Tu mislim i na Institut „Vinča”, na JP NOS, na Agenciju i na nadležna ministarstva. Naravno, mislim i na Vladu Republike Srbije, jer je čuvanje i skladištenje nuklearnog materijala (otpada) i obezbeđivanje nuklearnih objekata od šireg nacionalnog, rekao bih državnog značaja. Zdravlje, bezbednost i zaštita ljudi od štetnog dejstva zračenja jesu prioriteti naše države.   

Zar nije bila ishitrena odluka da se, pored „Vinče” koja je decenijama uspešno nadgledala kudikamo opasnije nuklearno skladište, osnuje NOS? Ko je kome nadređen (podređen) u ovim pitanjima?

Problem nuklearne sigurnosti za svaku državu, pa i Srbiju, jeste isuviše važno i krupno pitanje da bi se rešavao na voluntaristički, amaterski način. Zbog toga je država davne 1948. osnovala Institut za nuklearna istraživanja u Vinči, koji je tokom svoje istorije pretrpeo nekoliko organizacijskih transformacija, ali je negovao i sačuvao svoju naučnu i stručnu kompetentnost u oblasti nuklearnih istraživanja i nuklearne sigurnosti, prepoznatljivu na najvišem svetskom nivou. Nije manje važno da elektronski i štampani mediji profesionalno i stručno izveštavaju javnost i građanstvo o mogućim, nastalim problemima u ovoj oblasti, da se voluntaristički ne konstruiše nekakav nuklearni akcident i širi lažna panika i uznemirenost kod građanstva.

Stanko Stojiljković