Radionica za izradu dobrog ukusa

Dečji kulturni centar „Beograd”, ustanova pod čijim se okriljem organizuje mnoštvo programa namenjenih deci i mladima, u ovoj godini obeležava šest decenija rada. Nekadašnji Dom pionira i u godinu jubileja ulazi – radno. Ovog proleća publiku očekuje pet pozorišnih premijera, a prvi put u istoriji ove kuće napravljen je i kratki igrani film koji se bavi mogućim posledicama nasilja u porodici. Ostvarenje „Zid” prikazano je na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.

– Ideja za film, napravljen u našoj produkciji, nikla je kroz anketiranje mladih koji učestvuju u našim interaktivnim radionicama. Ostvarenje je ušlo u selekciju „kratkog metra” na šta smo veoma ponosni. Sem ove premijere, 5. aprila biće predstavljen i komad „Kapetan Džon Piplfoks” po tekstu Duška Radovića, a kasnije nas očekuje rok opera za mlade u režiji Ivana Jeftovića. I filmski reditelj Milutin Petrović trebalo bi da režira predstavu – najavljujeOlivera Ježina, direktorka Dečjeg kulturnog centra „Beograd”, kroz koji je u protekloj godini prošlo čak tri hiljade mališana i omladinaca.

Zdanje u Takovskoj, izgrađeno po zamisli arhitekte Ivana Antića pre 44 godine, manje-više je u dobrom stanju. Velika sala, garderoba za glumce i izvođače, mala galerija i Internet centar u potpunosti su osveženi u prethodne dve godine.

– Konstrukciju velike scene sasvim smo renovirali. Daske su bile trule, pa smo kupili novi pod. Nabavljena je i baletska podloga. Jedino nismo zamenili sedišta. Prostor iza scene koji je nekada služio za odlaganje starog nameštaja pretvorili smo u garderobu za izvođače, a i toaleti su preuređeni – ističe Ježina, podsećajući da je opština Palilula namenila novac za nabavku mikseta i scenske rasvete. Majstori nisu zaobišli ni svečani ulaz u zgradu. Nekadašnji staklenac u kojem su odlagani stari nameštaj i pohabana scenska oprema pretvoren je u galerijski kutak sa biletarnicom. U maloj galeriji izloženi su radovi dece koja posećuju radionice centra. Zidove foajea trenutno krase dela studentkinje Jane Adamović, a u jednom delu nalazi se i savremeni Internet centar.

Galerijski prostor i Internet centar

Noseće stubove ispred ulaza na platou koji se graniči sa Tašmajdanskim parkom nedavno su mozaikom ukrasili đaci škola „Tehnoart Beograd” i „Drvo art”. Posvetili su ih manifestaciji „Radost Evrope”, ali i muzičkoj i likovnoj umetnosti, dok će mozaikom optočiti još dva stuba – u slavu pozorišta i igre.

U prostorijama prevashodno namenjenim deci i omladini ima mesta i za mlade stvaraoce muzičke, likovne, pozorišne umetnosti ili novih medija... Ježina dodaje da su njima već izvesno vreme otvorena vrata centra.

– Ovde su dobili prostor da rade i stvaraju, održavaju probe... Sve to – besplatno. Tim gestom pokazujemo mladima da treba sami da se bore za svoju sudbinu i da ne sede kod kuće i čekaju da ih neko pozove ili angažuje. Građani zaboravljaju da ova institucija od malih nogu stvara ukus budućih građana, umetnika i publike u najširem smislu te reči, onih koja posle odlazi na Bemus, Oktobarski salon ili Bitef... Naša misija je da deci, pored veština, pružimo i mogućnost da izgrade ukus – objašnjava direktorka centra.

------------------------------------------------------

„Susreti četvrtkom”, „Kekec”, „Radost Evrope”...

Dečji kulturni centar čiji je osnivač Gradska uprava formiran je 1952. godine. Tada se zvao Dom pionira, a prva adresa bila je u Knez Mihailovoj ulici, sve do aprila 1968. kada je u Takovskoj 8 izgrađena nova zgrada površine 2.200 kvadratnih metara. Mnoge su generacije rasle uz programe kao što su „Danas su naši gosti”, „Pronicljivi i radoznali”, a na kulturu grada značajan trag ostavile su velike manifestacije „Zlatna sirena”, „Kekec” – jugoslovenski festival filmova za decu, „Filmska parada”, međunarodni festival filmova za decu (koji se održavao u vreme FEST-a), manifestacija „Radost Evrope”... „Susreti četvrtkom” počeli su u oktobru 1958. i preteča su svih programa koji su se godinama množili, a koji su bili odgovor dečjoj radoznalosti kada je u pitanju nauka, umetnost i život.

Novac ne doseže do krova

Manje lepe vesti stižu „sa vrha zdanja”. Staklena konstrukcija Dečjeg kulturnog centra je u izuzetno lošem stanju, pa krov zimi maltene svakodnevno prokišnjava, a ni elektroinstalacije nisu u valjanom stanju.

– Za obnovu prozora i krovne fasade od stakla nažalost nemamo novca, a kada će i to doći na red, za sada nije izvesno – dodaje direktorka.

Za stranačke programe – nema scene

Deo prihoda centar ubira iznajmljujući sale u kojima se najčešće održavaju seminari, tribine, prezentacije...

– Naše prostorije ne ustupamo za promocije političkim strankama. U slučaju Dečjeg kulturnog centra to nikada nije moguće – poručuje direktorka Olivera Ježina.