Радионица за израду доброг укуса

Дечји културни центар „Београд”, установа под чијим се окриљем организује мноштво програма намењених деци и младима, у овој години обележава шест деценија рада. Некадашњи Дом пионира и у годину јубилеја улази – радно. Овог пролећа публику очекује пет позоришних премијера, а први пут у историји ове куће направљен је и кратки играни филм који се бави могућим последицама насиља у породици. Oстварење „Зид” приказано je на Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма.

– Идеја за филм, направљен у нашој продукцији, никла је кроз анкетирање младих који учествују у нашим интерактивним радионицама. Остварење је ушло у селекцију „кратког метра” на шта смо веома поносни. Сем ове премијере, 5. априла биће представљен и комад „Капетан Џон Пиплфокс” по тексту Душка Радовића, а касније нас очекује рок опера за младе у режији Ивана Јефтовића. И филмски редитељ Милутин Петровић требало би да режира представу – најављујеОливера Јежина, директорка Дечјег културног центра „Београд”, кроз који је у протеклој години прошло чак три хиљаде малишана и омладинаца.

Здање у Таковској, изграђено по замисли архитекте Ивана Антића пре 44 године, мање-више је у добром стању. Велика сала, гардероба за глумце и извођаче, мала галерија и Интернет центар у потпуности су освежени у претходне две године.

– Конструкцију велике сцене сасвим смо реновирали. Даске су биле труле, па смо купили нови под. Набављена је и балетска подлога. Једино нисмо заменили седишта. Простор иза сцене који је некада служио за одлагање старог намештаја претворили смо у гардеробу за извођаче, а и тоалети су преуређени – истиче Јежина, подсећајући да је општина Палилула наменила новац за набавку миксета и сценске расвете. Мајстори нису заобишли ни свечани улаз у зграду. Некадашњи стакленац у којем су одлагани стари намештај и похабана сценска опрема претворен је у галеријски кутак са билетарницом. У малој галерији изложени су радови деце која посећују радионице центра. Зидове фоајеа тренутно красе дела студенткиње Јане Адамовић, а у једном делу налази се и савремени Интернет центар.

Галеријски простор и Интернет центар

Носеће стубове испред улаза на платоу који се граничи са Ташмајданским парком недавно су мозаиком украсили ђаци школа „Техноарт Београд” и „Дрво арт”. Посветили су их манифестацији „Радост Европе”, али и музичкој и ликовној уметности, док ће мозаиком опточити још два стуба – у славу позоришта и игре.

У просторијама превасходно намењеним деци и омладини има места и за младе ствараоце музичке, ликовне, позоришне уметности или нових медија... Јежина додаје да су њима већ извесно време отворена врата центра.

– Овде су добили простор да раде и стварају, одржавају пробе... Све то – бесплатно. Тим гестом показујемо младима да треба сами да се боре за своју судбину и да не седе код куће и чекају да их неко позове или ангажује. Грађани заборављају да ова институција од малих ногу ствара укус будућих грађана, уметника и публике у најширем смислу те речи, оних која после одлази на Бемус, Октобарски салон или Битеф... Наша мисија је да деци, поред вештина, пружимо и могућност да изграде укус – објашњава директорка центра.

------------------------------------------------------

„Сусрети четвртком”, „Кекец”, „Радост Европе”...

Дечји културни центар чији је оснивач Градска управа формиран је 1952. године. Тада се звао Дом пионира, а прва адреса била је у Кнез Михаиловој улици, све до априла 1968. када је у Таковској 8 изграђена нова зграда површине 2.200 квадратних метара. Многе су генерације расле уз програме као што су „Данас су наши гости”, „Проницљиви и радознали”, а на културу града значајан траг оставиле су велике манифестације „Златна сирена”, „Кекец” – југословенски фестивал филмова за децу, „Филмска парада”, међународни фестивал филмова за децу (који се одржавао у време ФЕСТ-а), манифестација „Радост Европе”... „Сусрети четвртком” почели су у октобру 1958. и претеча су свих програма који су се годинама множили, а који су били одговор дечјој радозналости када је у питању наука, уметност и живот.

Новац не досеже до крова

Мање лепе вести стижу „са врха здања”. Стаклена конструкција Дечјег културног центра је у изузетно лошем стању, па кров зими малтене свакодневно прокишњава, а ни електроинсталације нису у ваљаном стању.

– За обнову прозора и кровне фасаде од стакла нажалост немамо новца, а када ће и то доћи на ред, за сада није извесно – додаје директорка.

За страначке програме – нема сцене

Део прихода центар убира изнајмљујући сале у којима се најчешће одржавају семинари, трибине, презентације...

– Наше просторије не уступамо за промоције политичким странкама. У случају Дечјег културног центра то никада није могуће – поручује директорка Оливера Јежина.