Ginter Gras: pacifista ili antisemita

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost Ginter Gras (84) juče je u stihu optužio Izrael da (planiranom) sukobljavanjem sa Iranom ugrožava svetski mir. Rodnu Nemačku je kritikovao da naoružava Izrael najsavremenijim oružjem za predstojeći sukob – najsavremenijim podmornicama, sposobnim da nose i ispaljuju rakete sa atomskim glavama – ne bi li se, i tako, iskupila za grehe iz prošlosti, za genocid nad evropskim Jevrejima pred izbijanje Drugog svetskog rata i tokom njega.

Epskom pesmom pod naslovom „Ša se mora reći”, objavljenom u nemačkom „Zidojče cajtungu”, američkom „Njujork tajmsu” i u italijanskoj „Republici”, Gras je doslovce istakao: „Jedna zemlja pokušava (atomskim) udarom da izbriše drugu državu i ljude – zbog nedokazane sumnje da konstruiše atomsku bombu... Posle svih zločina (iz prošlosti) Nemačka postaje liferant (oruđa) zločina i nameće nama (Nemcima) novi, neizbrisivi žig!”

Premda Grasovi stihovi, uz svu kritiku ratnog huškanja, predstavljaju apel miru među ljudima, tekst je izazvao lavinu negodovanja, pre svega zvaničnog Izraela i jevrejskih kulturnih zajednica širom sveta.

Otpravnik poslova Izraela u Berlinu Emanuel Našon opomenuo je, štaviše, sve Evropljane na postojeću, kontinentalnu tradiciju antisemitizma. U komentaru na portalu ambasade, Našon je istakao da je sastavni deo evropske tradicije da se Jevreji uoči Pashe optužuju za ritualno krvoproliće.

„Kao što su se širile intrige da Jevreji mese praznični (hleb) macen u krvi hrišćanske dece, danas se Izrael kleveta da namerava da izbriše iranski narod sa lica zemlje”, napisao je on.

Predsednik Centralnog saveta nemačkih Jevreja Diter Grauman opisao je Grasove stihove kao „agresivni pamflet agitacije” kojim se pokušava demonizovati Izrael.

U suzdržanijem obliku, kritičarima se pridružio predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, demohrišćanin Rupreht Polenc. Pohvalio je nobelovca Grasa da je, izvan svake sumnje, veliki pisac, ali da nema osećanja za političke realnosti: „Kada god Gras komentariše politička događanja, ispadne nešto naopako!”

Samo nekoliko sati po pojavljivanju pesme i prvih reakcija na internetu, sučeljavanje pristalica i protivnika slavnog autora preinačeno je u raspravu na temu gde su granice pacifizma, a gde počinje antisemitizam, kada je o kritici vojno-političke orijentacije i prakse Izraela reč?

Stihovima iz uvodne strofe antiratne i antiatomske poeme Gintera Grasa dat je sažet ali jasan odgovor: „Zašto (da) ćutim, odavno prećutkujem očigledno i u nekim planovima već uvežbano! Zar da prećutkujem nešto, posle čega ćemo svi koji preživimo – postati, u najboljem slučaju, fusnote (istorije).”

Miloš Kazimirović