Tragedijom do glasova

Bila je to skromna antiteroristička ali ogromna medijska operacija. Režirao ju je Nikola Sarkozi, sa idejom da se o njemu samo dvadesetak dana pred prvi krug francuskih predsedničkih izbora javnost fokusira na sliku „zaštitnika nacije”. Ako je i to bio motiv Nikole Sarkozija, kada je posle terorističkih napada Muhameda Meraha u Tuluzi podstakao seriju policijskih racija uz veliku medijsku pokrivenost, sadašnjem predsedniku Francuske niko ne spori da je postigao cilj.

Ovoga puta ubojiti i uvek pouzdano obavešteni satirični nedeljnik „Okovani patak” nije jedini koji iznosi tezu da je Sarkozi upotrebio tuluzansku tragediju u kampanji. Opoziciji su se pridružili  britanski i španski analitičari sa istim ovakvim zaključkom.

Samo u roku od nekoliko dana ministarstvo unutrašnjih poslova izvelo je tri spektakularne operacije: dvadesetak hapšenja 30. marta, izbacivanje iz Francuske petorice religioznih lidera, osumnjičenih za kovanje planova o terorističkim akcijama 2. aprila, i još desetak hapšenja u prošlu sredu.

„Okovanom patku” potvrđeno je iz predsednikovog okruženja da je Jelisejska palata pokušala da „priguši” informaciju kako je Merah još od 2007. bio markiran kao član međunarodne islamske organizacije i da je Sarkozi takođe „preuveličao” opasnost koja je pretila naciji od uhapšenih. On je naveo da je kod pohvatanih pronađen arsenal „kalašnjikova”, ali ne i da je to oružje bilo neupotrebljivo.

Sa druge strane prirodno je što je Sarkozi, kao nekadašnji ministar policije „ubrzao” akciju hapšenja i što se oslonio na svoje lojalne saveznike iz ministarstva kojim je rukovodio.

Zamerke opozicije svode se uglavnom na „instrumentalizaciju” tih mera i na preterano prisustvo reflektora i kamera, što nije uobičajeno u sličnim akcijama. Najjači rival aktuelnom predsedniku, socijalista Fransoa Oland, oprezno kritikuje Sarkozija iako ga je ovaj za nekoliko procenata prestigao u rejtingu, posle tragedije u Tuluzi.

„Nema nikakve sumnje da su policijske operacije neophodne, ali to je trebalo znatno ranije da uradimo, kako bismo preduhitrili tragediju”, rekao je Oland.

Tema imigracije je goruća ne samo u Francuskoj nego i u celoj Evropi, kako zbog terorizma koji se po pravilu povezuje sa imigrantima islamske veroispovesti iz Azije i Afrike, tako i zbog radnih mesta i ukidanja socijalnih beneficija usred krize. Zato Sarkozijevu akciju i zločin u Tuluzi pomno prate Britanci i Španci. Londonski „Tajms” je čak u svom uvodniku prekjuče upitao „kako to da Francuzi mogu da izbace iz zemlje nepoželjne imigrante, a u Britaniji se to ne dozvoljava”.

Osim Sarkozija, Olandu na putu u Jelisejsku palatu kao smetnja stoji još jedan protivnik. Po najnovijim anketama, Sarkozi u prvom krugu dobija najviše glasova, ali u drugom, 6. maja, kada se bije odlučujuća bitka, ne može da dostigne socijalistu Olanda. Sem ako Francuzi zbog izborne zamorenosti, apatije i nezadovoljstva ne odluče da uopšte ne izlaze na izbore.

Veliki procenat apstinencije mogao bi da poremeti matematiku, pobrka lončiće i izvrne rezultate u nešto sasvim novo, upozoravaju statističari. Po svim dosadašnjim analizama, ako se veliki broj Francuza odluči da ne izađe na izbore u prvom krugu, to bi moglo da nanese nenadoknadivu štetu favoritu drugog kruga Olandu.

Fenomen Žan Lik Melenšona, nekadašnjeg socijaliste koji je krenuo još više ulevo i na izbore za predsednika izlazi kao član male Komunističke partije, mogao bi da, kažu u Parizu, pomuti sve izborne računice. Melenšon je naglo napredovao u rejtingu poslednjih nedelja i po poslednjim anketama ima petnaest odsto pristalica. Ukoliko izlaznost bude veoma mala, zbog toga što su Francuzi nezadovoljni onim što su do sada pružili dosadašnji favoriti, eto Melenšona u drugom krugu umesto Olanda. A onda sledi još pet godina sa Sarkozijem.

Zorana Šuvaković