Put slave

Beogradsko dramsko pozorište ove godine navršava šest decenija od osnivanja.
Tim povodom ansambl kuće prirediće svojoj publici lepa iznenađenja, a proslavu će započeti 20. februara, kada ovaj teatar obeležava svoj dan.
O tom programu brine Goran Marković, dok monografiju koja bi trebalo da bude svedok duge, bogate i uzbudljive istorije BDP-a priprema Feliks Pašić.
– Proslavu ćemo najaviti danom koji je ustanovljen kao sećanje na prvu premijeru ansambla BDP-a. Reč je o komadu "Mladost otaca" ruskog pisca Borisa Gorbatova u režiji Petra S. Petrovića, koji je izveden 20. februara 1948. godine. BDP je u svom istorijatu imalo različite faze, bilo je to prvo pozorište u ovom delu Evrope u kojem su se izvodili komadi zapadnoevropskih autora – kaže upravnik Nebojša Bradić.

Beogradsko dramsko pozorište počinje kao Gradsko pozorište Beograda 1947. godine. Zgrada na Vračaru arhitekte Bogdana Ignjatovića otvorena je 20. marta 1949. godine Nušićevom komedijom "Sumnjivo lice" u režiji Salka Repaka, a zlatno doba za ovaj teatar počinje početkom pedesetih godina. Predstava koja je obeležila to vreme bila je "Mačka na usijanom limenom krovu" Tenesija Vilijamsa u režiji Minje Dedića. Likove Megi i Brika igrali su Olivera i Rade Marković.

Odlukom Narodnog odbora u leto 1959. godine, Gradsko pozorište spojeno je sa Humorističkim pozorištem (koje je formirano 1950. i izvodilo predstave u sali bioskopa "Beograd" na Terazijama). Novi teatar nazvan je Savremeno pozorište, i imao je Scenu na Crvenom krstu i Scenu na Terazijama.

Slava je kao vatra od slame, govorio je Raša Plaović. Slava Beogradskog dramskog pozorišta tek što je buknula, a već su počeli da je gase. Godine 1952, kada se činilo da u našem društvenom životu počinje oslobađanje od dogmatskih stega, dolazi zabrana Anujevog "Bala lopova". Posle treće predstave Anujev komad je, na zapovest "odozgo", uklonjen sa repertoara. Zašto? Postavljati, onda, to pitanje bilo je jednako besmisleno kao i očekivati odgovor. Zabranjeno i – gotovo!

Teatar su zbog forsiranja muzičkih predstava početkom šezdesetih napustili dramski umetnici Olivera i Rade Marković, Ljiljana Krstić, Ksenija Jovanović, Voja Mirić, Nikola Milić, Minja Dedić, Milenko Maričić.
Ime je sedamdesetih godina promenjeno u Beogradsko dramsko pozorište, a novu etapu sredinom te decenije najavila je predstava "Maksim Crnojević" po tekstu Laze Kostića u režiji Branislava Mićunovića. Osamdesete su na Crvenom krstu započele sa popularnom predstavom "Amadeus" Pitera Šefera u režiji Paola Mađelija, sa Lazarom Ristovskim u naslovnoj ulozi.

– Pozorište je imalo različite faze, uspone i padove, i rekao bih da je sada u jednoj stabilnoj fazi kada je definisalo svoj profil. Neguje tekstove savremenih autora i ima veoma dobre i dinamične planove u domenu međunarodne saradnje. Ove godine izvešćemo komade "Disharmonija", "Rock&Roll", "Zanesenjaci", "Male tajne", tekst koji očekujemo sa konkursa BDP-a i MESS-a... U planu je i festival gradskih pozorišta, uz učešće teatara iz zemalja regiona. Na taj način ćemo biti otvoreni za saradnju u oba pravca. Četvrti beogradski festival igre ove godine imaće još ambiciozniji i kvalitetniji program, a u planu su i inostrana gostovanja, rekonstrukcija pozorišnog trga. Očekujemo i da se reši pitanje bioskopa "Avala", u čijem prostoru želimo da ostvarimo zanimljive pozorišne projekte – napominje Bradić.