Пут славе

Београдско драмско позориште ове године навршава шест деценија од оснивања.
Тим поводом ансамбл куће приредиће својој публици лепа изненађења, а прославу ће започети 20. фебруара, када овај театар обележава свој дан.
О том програму брине Горан Марковић, док монографију која би требало да буде сведок дуге, богате и узбудљиве историје БДП-а припрема Феликс Пашић.
– Прославу ћемо најавити даном који је установљен као сећање на прву премијеру ансамбла БДП-а. Реч је о комаду "Младост отаца" руског писца Бориса Горбатова у режији Петра С. Петровића, који је изведен 20. фебруара 1948. године. БДП је у свом историјату имало различите фазе, било је то прво позориште у овом делу Европе у којем су се изводили комади западноевропских аутора – каже управник Небојша Брадић.

Београдско драмско позориште почиње као Градско позориште Београда 1947. године. Зграда на Врачару архитекте Богдана Игњатовића отворена је 20. марта 1949. године Нушићевом комедијом "Сумњиво лице" у режији Салка Репака, а златно доба за овај театар почиње почетком педесетих година. Представа која је обележила то време била је "Мачка на усијаном лименом крову" Тенесија Вилијамса у режији Миње Дедића. Ликове Меги и Брика играли су Оливера и Раде Марковић.

Одлуком Народног одбора у лето 1959. године, Градско позориште спојено је са Хумористичким позориштем (које је формирано 1950. и изводило представе у сали биоскопа "Београд" на Теразијама). Нови театар назван је Савремено позориште, и имао је Сцену на Црвеном крсту и Сцену на Теразијама.

Слава је као ватра од сламе, говорио је Раша Плаовић. Слава Београдског драмског позоришта тек што је букнула, а већ су почели да је гасе. Године 1952, када се чинило да у нашем друштвеном животу почиње ослобађање од догматских стега, долази забрана Анујевог "Бала лопова". После треће представе Анујев комад је, на заповест "одозго", уклоњен са репертоара. Зашто? Постављати, онда, то питање било је једнако бесмислено као и очекивати одговор. Забрањено и – готово!

Театар су због форсирања музичких представа почетком шездесетих напустили драмски уметници Оливера и Раде Марковић, Љиљана Крстић, Ксенија Јовановић, Воја Мирић, Никола Милић, Миња Дедић, Миленко Маричић.
Име је седамдесетих година промењено у Београдско драмско позориште, а нову етапу средином те деценије најавила је представа "Максим Црнојевић" по тексту Лазе Костића у режији Бранислава Мићуновића. Осамдесете су на Црвеном крсту започеле са популарном представом "Амадеус" Питера Шефера у режији Паола Мађелија, са Лазаром Ристовским у насловној улози.

– Позориште је имало различите фазе, успоне и падове, и рекао бих да је сада у једној стабилној фази када је дефинисало свој профил. Негује текстове савремених аутора и има веома добре и динамичне планове у домену међународне сарадње. Ове године извешћемо комаде "Дисхармонија", "Rock&Roll", "Занесењаци", "Мале тајне", текст који очекујемо са конкурса БДП-а и МЕСС-а... У плану је и фестивал градских позоришта, уз учешће театара из земаља региона. На тај начин ћемо бити отворени за сарадњу у оба правца. Четврти београдски фестивал игре ове године имаће још амбициознији и квалитетнији програм, а у плану су и инострана гостовања, реконструкција позоришног трга. Очекујемо и да се реши питање биоскопа "Авала", у чијем простору желимо да остваримо занимљиве позоришне пројекте – напомиње Брадић.