Lepota donosi glasove

Boris Tadić, predsednik DS-a, jedini uvek ima više simpatija ženskog pola. To nisu glasovi to su simpatije, u svim generacijama žena, a ponajviše mlađim. Slede, ali sa manjom razlikom u odnosu na muškarce Dragan Đilas i Ivica Dačić, a s još manjom razlikom Vuk Drašković, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić.

Ujednačene simpatije ženskog i muškom pola imaju Rasim Ljajić i Čedomir Jovanović, koga simpatiše najviše mladih. Veće simpatije muške populacije imaju Tomislav Nikolić i Vuk Jeremić. Tako kažu istraživanja javnog mnjenja.

Poznato je da i činjenice koji nemaju mnogo veze s politikom odlučuju kakav treba da bude predsednik države. To su, na primer, izgled i ponašanje. Kada bi u Americi danas glasale samo žene Barak Obama bi do nogu potukao najverovatnijeg izazivača na predsedničkim izborima Mita Romnija, bivšeg guvernera Masačusetsa. Odnos osvojenih glasova bio bi 54 prema 36 pokazuju istraživanja.

Na predsedničkim izborima žene će biti ključni blok glasača. One su prevagnule da Obama pobedi Džona Mekejna, sa 70 odsto glasova neudatih žena. Iz kampanje je ostala zapamćena pesma „Zaljubila sam se u Obamu“ hit na Jutjubu. Ista priča vezivana je za Kenedija, najmlađeg predsednika u istoriji SAD kome su izgled i ponašanje pomogli da pobedi. Definitivnu razliku između šestorice-sedmorice lidera studentskog protesta 1996. godine napravljena je onda kada je jedna devojka stavila bedž „Čedo, oženi me“. I, eto, Jovanovića i dalje na političkom nebu Srbije. Putin je u žensko-muško-izbornoj priči bio radikalniji, pa su „njegove“ smislile „Spavala bih s Putinom“.

Prema popisu u Srbiji ima 51,25 odsto žena, pa bi se moglo očekivati da one presuđuju na izborima, ali nije tako. „Muške dece se rodi više i do 19. godine su izjednačeni sa ženskim polom. Ali, u starijim populacijama žena je znatno više jer duže žive. Međutim, po svim istraživanjima žene manje izlaze na birališta jer imaju veću rezervu. Na izborima 2000. godine žene su donele promene jer su izašle u istom broju kao muškarci. U tom momentu su imale izgrađenu svest da su potrebne promene“, objašnjava Milka Puzigaća direktorka Agencije „Skan“.

„U istraživanjima muškarci više saopštavaju da će izaći na glasanje nego žene. Ali, što su stariji ljudi su sve svesniji i više izlaze na izbore. U periodu od 18. do 29. godine je naveća razlika izlaska na izbore – polovina muškaraca kaže da će izaći na izbore i samo trećina žena. Tu se vidi ta velika razlika, a u starijoj grupi je ona manja i onda se pojavljuje u dobu posle 60. godine. Ista razlika je uočljiva kod najniže obrazovanih. Mlade i niskoobrazovane žene najmanje izlaze na izbore“, kaže Svetlana Logar iz Ipsos Strateškog marketinga. Po istraživanjima ove agencije za DS više glasaju žene a za SNS nešto malo više muškaraca.

Da bi povećao izlaznost žena Centar modernih veština je pre četiri godine pokrenuo nestranačku kampanju. Miloš Đajić, predsednik Upravnog odbora Centra, kaže da je cilj kampanje bio podizanje svesti o važnosti izlaska na izbore i motivacija žena da u što većem broju glasaju na predsedničkim, parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. Kampanjom su žene motivisane da izađu i glasaju za opciju koja će na najbolji način zastupati i štiti njihove interese.

Iako u manjini na izborima, žene su te koje više reaguju na izgled kandidata. „Ako se za nekoga kaže da dobro izgleda, češće će to reći žene. Ipak, to su sporedni razlozi i kod muškaraca i žene kada izađu na birališta. Žene cene kada političar ima razumevanja, kada nije agresivan već miroljubiv i kada je lepo vaspitan. Prema podacima, pre izbora 2000. godine, DS je imao više ženskih glasova, a SPS, SPO i SRS više muških glasova“, kaže Milka Puzigaća.

Svetlana Logar objašnjava da naši ljudi mnogo više glasova daju stranci zbog lidera, a da i bez istraživanja može da se kaže da lepi ljudi imaju prednost. „Lep izgled se opaža i kao inteligencija, misli se i da su oni bolji ljudi. Mnoga istraživanja pokazuju da se o njima bolje misli što je velika nepravda. Lepši ne samo da su privlačniji nego i bolje prolaze.“

-----------------------------------------------------------------

Mis i mister politike

U prošlogodišnjem izboru za najlepšeg političara sveta u konkurenciji od 172 kandidata pobedila je Julija Timošenko, drugi je bio Jans Stoltenberg premijer Norveške, a treći Jigme Kesar Nagmjel Vangčuk kralj Butana. Predsednik Slovenije zauzeo je 21. mesto, Tadić 26. Milo Đukanović 32. mesto. Obama je na 15. mestu, Putin na 18. a Sarkozi na 28 mestu.