Teško i do stručnog usavršavanja

Sanja Stojanović, nezaposlena medicinska sestra iz Beograda, kaže da je od 2008. bez zaposlenja i da se nada da će baš ona biti jedna od onih koji će moći da zarađuju parče hleba.

– Ni muž ni ja ne radimo, a imamo dvoje dece. Iskreno se nadam da ću imati sreće da dođem do posla u struci – rekla je Stanojevićeva.

Ljiljana Janković, majka dvadesetogodišnje nezaposlene medicinske sestre Jelene, sa Voždovca, objašnjava da njena ćerka bezuspešno pokušava da nađe posao i da je čak bio problem gde će da volontira.

– Tri puta su je u jednom domu zdravlja odbijali za volontiranje, a sada su je primili u DZ „Zvezdara” i prezadovoljni smo, bez obzira na to što ne prima platu. Nemamo nadu da će je neko zaposliti, koliko čujemo uglavnom se posao dobija preko veze. A da zlo bude veće, ni muž ni ja nemamo posao – objasnila je Jankovićeva.

Nemaju muke samo oni koji traže posao. Lekari koji već rade u zdravstvenim ustanovama teško dolaze do željenih specijalizacija, što predstavlja ogroman problem u srpskom zdravstvu. Dodatan problem je to što medicinari ne žele da se presele u drugi grad zarad zaposlenja, pa tako recimo lekaru iz Beograda ne pada na pamet da ode da živi u Babušnici, ako bi se tamo ukazalo radno mesto.

Beograđanka P. J., lekar opšte prakse, već pet godina pokušava da se „dočepa” specijalističkog staža.

– Čini se da u manjim gradovima lekari lakše dolaze do specijalizacija. Situacija je takva da je najpre dobiju oni koji imaju jaku političku zaleđinu ili podršku ljudi koji su na dobrom položaju. Čak i kada prijavite da želite na specijalizaciju iz neke deficitarne grane medicine, poput radiologije, ne možete da je dobijete, jer dom zdravlja „izabere” dvoje ljudi za to, a šestoro je konkurisalo. Paradoksalno je da ne možete da se obrazujete dok ste mladi, nego čekate da vas se neko seti, a to može da bude i pred penziju – objašnjava ova doktorka za „Politiku”.

U Ministarstvu zdravlja kažu da je u toku 2011. godine u dva konkursna roka doneto 944 rešenja o davanju saglasnosti na odobrene specijalizacije. Najviše odobrenja dato je za specijaliziranje anesteziologije, radiologije, pedijatrije, opšte medicine i interne medicine. U ovoj instituciji napominju da je izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti dat pravni osnov da se za određene deficitarne grane medicine, stomatologije i farmacije, zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici mogu uputiti na specijalističko usavršavanje po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu.

----------------------------------------------

Na posao čekaju 1,6 godina

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 2.104 lekara opšte prakse i 95 doktora specijalista. Lekari sa fakultetskom diplomom prosečno čekaju posao godinu i šest meseci, a lekari specijalisti dve godine. Prema podacima NSZ-a, oftalmolozi, kardiolozi, anesteziolozi i ginekolozi dolaze brže do posla u odnosu na navedeni prosek.