Plodna godina Bitef teatra

Dok su pozorišta u Srbiji u proteklom periodu uglavnom smanjila produkciju, Bitef teatar je napravio svojevrsni scenski podvig vredan pažnje – održao je čak 11 premijernih predstava za godinu dana. Sarađivao je sa brojnim gostima-saradnicima iz regiona: Dino Mustafić i Selma Spahić iz Bosne, Snježana Abramović i Ksenija Zec iz Hrvatske, Edvard Klug iz Slovenija, kao i Gaj Vajcman i Roni Haver iz Holandije. Veći deo projekata su koprodukcije u koje sam Bitef teatar nije uložio novac, već svoje prostorne, tehničke i marketinške resurse. Ovako plodna godina je rezultat saradnje sa fondacijama, poput Hartefakt fonda, Kultura nove i određenog broja sponzora do kojih je sve teže doći, a ne, kako naglašava Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra, pristojnog budžeta:

– Naš budžet za produkcije u 2012. je drastično smanjen – objašnjava direktorka. – Ideja da se angažuje novac van budžeta naišla je na realne prepreke: fondacije na konkursima ne dodeljuju novac direktno institucijama koje su na budžetu, pa su nam tu mnoga vrata iz tehničkih razloga zatvorena, a sponzori, sa druge strane, ne vide svoj interes u ulaganju u kulturu, jer još uvek za to nemaju poreske olakšice, kao što je to slučaj drugde u svetu. Zato je nerealno očekivati da se pozorišta sama snalaze na duži rok, osim u slučaju da igraju samo vodvilje i komedije.

Bitef teatar nedavno je otvorio i plesnu scenu za decu, kao nastavak težnji da repertoar bude što bogatiji i sadržajniji. Bitef dens kompanija je u protekle tri godine rada, po oceni kritike i publike, pokazala izuzetne rezultate, a iza sebe ima veliki broj uspešnih produkcija. Ipak, finansijska situacija u kojoj se kompanija nalazi je dramatična, kaže Jelena Kajgo.

– Za opstanak kompanije zaslužno je Ministarstvo kulture koje je prepoznalo važnost ove trupe i pruža nam veliku i dragocenu podršku. Nadam se, ipak, a postoje i uveravanja našeg osnivača, da je ovo stanje privremeno. Ono što bi Grad sada trebalo da nam nadoknadi, kada je reč o plesnom teatru, koji je dugo i sasvim neopravdano tavorio u senci dramskog teatra, prepušten nebrizi i nedostatku strategije ljudi koji brinu o kulturi, jeste podrška otvaranju Beogradskog plesnog centra. Dobila sam obećanje gradonačelnika Dragana Đilasa da ćemo u te svrhe dobiti jedan deo rekonstruisane Beton hale, u podnožju Kalemegdana, što je svakako idealan prostor za ovaj centar, a rekonstrukcija tog objekta se očekuje u naredne dve godine. Tim potezom rešili bi se mnogi problemi i dobio novi vetar u leđa. Imamo dobro iskustvo sa obećanjima gradonačelnika. Istina, nisu bila brojna, ali su do sada uvek bila ispunjena. Nadam se da će tako biti i ovaj put.

Jer, objašnjava naša sagovornica, plesni centar bi objedinio novu, veću scenu, probnu salu koja u Bitef teatru ne postoji, arhiv igre i legate, kao i ogranak akademije. – Naime, zajedno sa gospođom Milenom Burić, načelnicom u Ministarstvu kulture, pokrećemo inicijativu za otvaranje Katedre za umetničku igru pri Fakultetu dramskih umetnosti, a načelni dogovor o tome je već postignut sa dekanom, gospodinom Zoranom Popovićem. Nedopustivo je da jedino oblast umetničke igre u Srbiji nema visoko obrazovanje, pogotovo kada je reč o baletskoj i plesnoj pedagogiji.

A kakvi su budući planovi ambicioznog Bitef teatra Jelena Kajgo otkriva:

– Trenutno pripremamo dve nove dramske produkcije, „Maja i Ja i Maja” Milana Markovića, u režiji Anje Suše i koreografiji Ksenije Zec, gošće iz Zagreba, i predstavu „Prst” Doruntine Baše, mlade spisateljice iz Prištine, u režiji Ane Tomović. Krajem aprila u goste nam stiže pozorište „Kostolanji Deže” iz Subotice sa tri predstave u režiji Andraša Urbana, a potom Zagrebačko kazalište mladih, sa predstavom „Pismo Hajneru Mileru” u režiji Bojana Đorđeva. Sledi naše gostovanje sa dve predstave na 57. Sterijinom pozorju u Novom Sadu. U junu planiramo premijeru kamerne opere kompozitorke Tatjane Milošević, u produkciji Jugokoncerta, a zatim slede gostovanja u Zagrebu, Modeni, Visbadenu, Mariboru, Ljubljani, Ulmu, Berlinu, Puli, Budvi, Dubrovniku...

B. G. T.