Rumunski čobani prve "žrtve" EU

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 1. februara – Rumuni nisu ni sanjali šta će im se sve desiti kada, posle tolikih napora, stupe u EU. Ovih dana stvarno su zavapili kada su saznali da njihovi tradicionalni karpatski čobani, koji prave čuvene masne ovčje sireve, neće smeti da ih više iznose na pijace ako ne udovolje "evropske norme", koje se pre svega tiču higijene. Ti sanitetski zahtevi su, "u narodu", već ocenjeni kao "preterani" i "neizvodljivi" na ovim prostorima.

Tradicionalnom karpatskom ovčarstvu, koje važi za jednu od najunosnijih privrednih grana, zadat je novi udarac kada je obelodanjeno da se zabranjuje, odnosno ograničava i reguliše vekovima praktikovana "transhumanca". Reč je o masovnom seljenju stada ovaca iz planina u dolinu kada padne prvi mraz, i obratno – kada dođe proleće.

Narodni duh se uznemirio. Gajenjem ovaca se bavi na stotine hiljada ljudi. Pojavili su se napisi da je "janjica" ponovo prinuđena da plače. Janjica je veoma uspelo prekrštavanje mitske rumunske ovčice Miorice, junakinje narodne balade koju je preveo naš poznati majstor reči Adam Puslojić. Ta Miorica, smerna i verna ovčica, upozoravala je svog dobrog čobanina da mu se radi o glavi. Mit o Miorici, prožet fatalizmom, ovde je toliko ukorenjen da su Rumuni počeli sebe da nazivaju "mioritskim narodom".

I, eto, sada vele da ta Miorica ponovo plače. Žao joj je svog "badice", gospodara. Priča je i tužna, ozbiljna, i... prelomna.

– Čoveku koji je tokom sedam pokoljenja živeo od ovčarenja biće veoma teško da shvati da od sutra neće moći da se šeta sa ovcama kud hoće i kako zaželi, niti da sir prodaje na pijaci kao do sada – izjavljuje Sorin Minja, predsednik udruženja vlasnika "Romalimenta".

Prava uzbuna, čak "histerija", kako ocenjuje "Žurnalul nacional", nastala je kada je Marijan Avram, predsednik Nacionalnog zavoda za sanitetsko-veterinarsku zaštitu i prehrambenu bezbednost (ANSVSA), saopštio naciji da je "od sada transhumanca postala nezakonita, jer krši regule stočne dobrobiti i saobraćaja. Osim toga životinje se kreću nacionalnim putevima i ne poštuju vlasništva".

Ljudi su ovde svesni da će nova, "evropska", pravila dugo stizati do udaljenih bačija pod karpatskim vrletima. Ali, ipak, ona se objavljuju uz pretnju da će se njihovo nepoštovanje kažnjavati i globama do 1.000 evra. Kratko prepričana ta pravila ovako glase: čobanin će morati da na papir stavi čitavu trasu puta i da taj "plan" preda sanitetsko-veterinarskoj upravi svog okruga. Da bi sa svojim ovcama krenuo na put, čobaninu su takođe potrebni sertifikat o njihovom zdravstvenom stanju, uverenje da su vakcinisane i deparatizovane. Treba da nabavi i dokument iz kojeg proizilazi da ga je sa ovcama prihvatio veterinar okruga u koji želi da stigne.

Ako je "trasa" kratka, ovce mogu da idu na sopstvenim nogama. Ali ako su distance veće – moraju se prebacivati pomoću specijalizovanih vozila i uz posedovanje odgovarajuće saobraćajne dozvole.

Da bi postali evročobani, rumunski ovčari treba da zaborave sve što su do sada naučili od svojih predaka i da učine ozbiljne investicione napore. Recimo: "Sanitetsko-veterinarski propisi nalažu da vozila, kojima se životinje prevoze, treba da imaju sisteme za stalno pojenje, da se najmanje dva puta zaustavljaju u 24 sata, a ako prevoz traje više od dva dana, životinje treba da budu smeštene u neku autorizovanu farmu".

Posle ovih najnovijih saznanja, Rumuni samo uzdišu: "Eh, Evropo, Evropo, teško će nama biti sa tobom i tebi sa nama". Barem tako juče reče jedan rumunski novinar.