Румунски чобани прве "жртве" ЕУ

Од нашег дописника
Букурешт, 1. фебруара – Румуни нису ни сањали шта ће им се све десити када, после толиких напора, ступе у ЕУ. Ових дана стварно су завапили када су сазнали да њихови традиционални карпатски чобани, који праве чувене масне овчје сиреве, неће смети да их више износе на пијаце ако не удовоље "европске норме", које се пре свега тичу хигијене. Ти санитетски захтеви су, "у народу", већ оцењени као "претерани" и "неизводљиви" на овим просторима.

Традиционалном карпатском овчарству, које важи за једну од најуноснијих привредних грана, задат је нови ударац када је обелодањено да се забрањује, односно ограничава и регулише вековима практикована "трансхуманца". Реч је о масовном сељењу стада оваца из планина у долину када падне први мраз, и обратно – када дође пролеће.

Народни дух се узнемирио. Гајењем оваца се бави на стотине хиљада људи. Појавили су се написи да је "јањица" поново принуђена да плаче. Јањица је веома успело прекрштавање митске румунске овчице Миорице, јунакиње народне баладе коју је превео наш познати мајстор речи Адам Пуслојић. Та Миорица, смерна и верна овчица, упозоравала је свог доброг чобанина да му се ради о глави. Мит о Миорици, прожет фатализмом, овде је толико укорењен да су Румуни почели себе да називају "миоритским народом".

И, ето, сада веле да та Миорица поново плаче. Жао јој је свог "бадице", господара. Прича је и тужна, озбиљна, и... преломна.

– Човеку који је током седам покољења живео од овчарења биће веома тешко да схвати да од сутра неће моћи да се шета са овцама куд хоће и како зажели, нити да сир продаје на пијаци као до сада – изјављује Сорин Миња, председник удружења власника "Ромалимента".

Права узбуна, чак "хистерија", како оцењује "Журналул национал", настала је када је Маријан Аврам, председник Националног завода за санитетско-ветеринарску заштиту и прехрамбену безбедност (АНСВСА), саопштио нацији да је "од сада трансхуманца постала незаконита, јер крши регуле сточне добробити и саобраћаја. Осим тога животиње се крећу националним путевима и не поштују власништва".

Људи су овде свесни да ће нова, "европска", правила дуго стизати до удаљених бачија под карпатским врлетима. Али, ипак, она се објављују уз претњу да ће се њихово непоштовање кажњавати и глобама до 1.000 евра. Кратко препричана та правила овако гласе: чобанин ће морати да на папир стави читаву трасу пута и да тај "план" преда санитетско-ветеринарској управи свог округа. Да би са својим овцама кренуо на пут, чобанину су такође потребни сертификат о њиховом здравственом стању, уверење да су вакцинисане и депаратизоване. Треба да набави и документ из којег произилази да га је са овцама прихватио ветеринар округа у који жели да стигне.

Ако је "траса" кратка, овце могу да иду на сопственим ногама. Али ако су дистанце веће – морају се пребацивати помоћу специјализованих возила и уз поседовање одговарајуће саобраћајне дозволе.

Да би постали еврочобани, румунски овчари треба да забораве све што су до сада научили од својих предака и да учине озбиљне инвестиционе напоре. Рецимо: "Санитетско-ветеринарски прописи налажу да возила, којима се животиње превозе, треба да имају системе за стално појење, да се најмање два пута заустављају у 24 сата, а ако превоз траје више од два дана, животиње треба да буду смештене у неку ауторизовану фарму".

После ових најновијих сазнања, Румуни само уздишу: "Ех, Европо, Европо, тешко ће нама бити са тобом и теби са нама". Барем тако јуче рече један румунски новинар.