Pao je Vlajković, ali ne i satelit

Projekat „Prvi srpski satelit” nije ugrožen iako je „pao” njegov idejni tvorac i promotor, mladi naučnik Stefan Vlajković. Posle sumnji da je falsifikovao dokumenta kako bi dobio stipendiju Fonda za talente, dvadesetpetogodišnji tvorac srpskih svemirskih ineracija, izbačen je iz igre u poslovima sa evropskim partnerima za lansiranje 50 mikrosatelita, među kojima bi jedan trebalo da bude srpski.

Iako su se u javnosti, posle tvrdnji prodekana za nastavu Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Ivana Diočinovića da je falsifikovao položene ispite, pojavile čak i sumnje u postojanje čitavog projekta nanosatelita, šef katedre za telekomunikacije i obradu signala na Fakultetu tehničkih nauka u Novom sadu profesor dr Vojin Šenk, objašnjava da je u pitanju zapravo FP7 projekt koji je dobio Von Karman institut iz Vaterloa, pored Brisela.

– Šef projekta za satelite tog instituta dr Asma, obavešten je juče o svemu što se dešava u Beogradu i saglasio se da do daljeg, Stefan Vlajković ne bude uključen u bilo kakva dešavanja u vezi s projektom. Srbija treba da lansira svoj nanosatelit, pre svega, zbog stvaranja kompetentnog multidisciplinarnog tima sposobnog za uključivanje u kasnije kompleksnije i značajnije projekte – ukazuje profesor Šenk.

Prema njegovim rečima, nanosateliti novi, jeftini i masovni trend u istraživanju troposfere, gde se uz lansiranje bilo kakve rakete usput odnese jedan ili više takvih uređaja, zapremine od jedne do tri litre, koji na sebi imaju određene senzore i koji tokom svog relativno kratkog „života” mogu da snime jedan broj parametara, iskomuniciraju ih zemaljskim stanicama i nakon toga sagore – navodi profesor Šenk.

Univerziteti i konzorcijumi istraživačkih ustanova svih zemalja sveta imaju mogućnost da apliciraju kod Von Karman instituta do kraja aprila, a već u junu će se znati koje su aplikacije prihvaćene. Očekuje se da će biti višeod 100 prijava, što znači da je konkurencija velika.

– Pošto će se iz Srbije prijaviti samo jedan konzorcijum, nadamo se da ćemo uspeti da se uključimo u projekat – napominje profesor, podsećajući da je Stefan Vlajković, kao doktorand na Tehnološkom institutu u Cirihu, uključen u njihovu aplikaciju za projekat.

Upravo je Vlajković projekat doneo i proširio po Srbiji. Šta god bilo tačno u vezi sa njegovim statusom, smatra profesor Šenk, to jeste značajan njegov doprinos. On podseća da se Vlajković obratio upravama mnogih naučnih institucija, ministarstvima i medijima sa informacijom o projektu.

–Uprava Fakulteta tehničkih nauka prepoznala je značaj projekta i zadužila me da koordiniram njegovom prijavom. U to ime sam prošle nedelje bio u Briselu i upoznao se sa dr Asmom koji je na Von Karman institutu zadužen za projekt – kaže dr Šenk.

Osim Fakulteta tehničkih nauka, u pripremu prijave uključeni su i drugi delovi Univerziteta u Novom Sadu, kao i Institut „Mihajlo Pupin” u Beogradu, a uz načelnu saglasnost sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Pošto su rokovi tesni, i pošto se desila neprimerena situacija sa mogućim skandalom oko falsifikovanja diplome mladog istraživača, profesor Šenk ne zna ko će sve od kontaktiranih istraživača hteti da nastavi s apliciranjem.

– Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i Univerzitet u Novom Saduodlučilisu da ne odustanu.Uz dužan oprez – precizira profesor.  

Dakle, mikrosvemirski program Srbije još se brani, ali je pitanje da li će ostati u orbiti, iznad Vaterloa.

----------------------------------------------

Vlajković: Nisam falsifikator

– Nisam falsifikator i jedva čekam da se završi istraga – izjavio je Stefan Vlajković, koji je juče posetio redakciju „Politike”. Odgovarajući na tvrdnje prodekana za nastavu Fizičkog fakulteta, docenta dr Ivana Dočinovića, da je na fizičkom fakultetu u Beogradu položio sedam ispita sa ocenom deset, a da je podatke o ostalih 18 položenih ispita falsifikovao, Vlajković odgovara:

– Studirao sam na osnovnim studijama Fizičkog fakulteta u Beogradu, gde sam položio petnaestak ispita – sve sa ocenom 10. U toku studija sam boravioi na letnjim školama na univerzitetu u Bonu i Cirihu i takostekao pravo na doktorske studije po kriterijumima Bonskog univerziteta, uključujući ispite koje sam položio tamo i u Beogradu. Pošto se otvorila doktorandska pozicija na prestižnijem, Tehnološkom institutu u Cirihu (ETH), odlučio sam se za taj univerzitet. Ja sam mogao administrativno da prenesem ispite sa Fizičkog fakulteta u Beogradu na ETH u Cirihu, ali u tom slučaju, morao bih da platim 1.500 franaka po ispitu. Zato sam zamolio dr Dočinovića da se procedura uradi obrnuto. I da objedinjeni dokumentFizičkog fakulteta, sa razlikom ispita koje sam položio na letnjoj školi u Bonu i Cirihu, predam administraciji u Švajcarskoj – kaže Vlajković.

– U Beogradu mi jefalilo sedam ispita za upis u Cirihu, koje sam položio na letnjim školama. Dočinović je izdao potvrdu o tome, kroz jedinstveni dokument koji sam preuzeo. Upravo sa tom dokumentacijom sam konkurisao u Fondu za talente i na osnovu nje dobio stipendiju od 530.000 dinara– ističe Vlajković.

-----------------------------------------------

Dočinović: Fizički fakultet se ne završava na letnjim školama

Docent Dočinović, međutim, tvrdi da se Fizički fakultet ne završava preko letnjih škola.

– Vlajković nije doneo nikakav validan dokument iz Ciriha i njemu ništa nije priznato od tih predmeta iz letnjih škola. Ja mu, takođe, nisam izdao nikakav objedinjeni dokument o tome – navodi dr Dočinović.