Пао је Влајковић, али не и сателит

Пројекат „Први српски сателит” није угрожен иако је „пао” његов идејни творац и промотор, млади научник Стефан Влајковић. После сумњи да је фалсификовао документа како би добио стипендију Фонда за таленте, двадесетпетогодишњи творац српских свемирских инерација, избачен је из игре у пословима са европским партнерима за лансирање 50 микросателита, међу којима би један требало да буде српски.

Иако су се у јавности, после тврдњи продекана за наставу Физичког факултета у Београду др Ивана Диочиновића да је фалсификовао положене испите, појавиле чак и сумње у постојање читавог пројекта наносателита, шеф катедре за телекомуникације и обраду сигнала на Факултету техничких наука у Новом саду професор др Војин Шенк, објашњава да је у питању заправо ФП7 пројект који је добио Вон Карман институт из Ватерлоа, поред Брисела.

– Шеф пројекта за сателите тог института др Асма, обавештен је јуче о свему што се дешава у Београду и сагласио се да до даљег, Стефан Влајковић не буде укључен у било каква дешавања у вези с пројектом. Србија треба да лансира свој наносателит, пре свега, због стварања компетентног мултидисциплинарног тима способног за укључивање у касније комплексније и значајније пројекте – указује професор Шенк.

Према његовим речима, наносателити нови, јефтини и масовни тренд у истраживању тропосфере, где се уз лансирање било какве ракете успут однесе један или више таквих уређаја, запремине од једне до три литре, који на себи имају одређене сензоре и који током свог релативно кратког „живота” могу да сниме један број параметара, искомуницирају их земаљским станицама и након тога сагоре – наводи професор Шенк.

Универзитети и конзорцијуми истраживачких установа свих земаља света имају могућност да аплицирају код Вон Карман института до краја априла, а већ у јуну ће се знати које су апликације прихваћене. Очекује се да ће бити вишеод 100 пријава, што значи да је конкуренција велика.

– Пошто ће се из Србије пријавити само један конзорцијум, надамо се да ћемо успети да се укључимо у пројекат – напомиње професор, подсећајући да је Стефан Влајковић, као докторанд на Технолошком институту у Цириху, укључен у њихову апликацију за пројекат.

Управо је Влајковић пројекат донео и проширио по Србији. Шта год било тачно у вези са његовим статусом, сматра професор Шенк, то јесте значајан његов допринос. Он подсећа да се Влајковић обратио управама многих научних институција, министарствима и медијима са информацијом о пројекту.

–Управа Факултета техничких наука препознала је значај пројекта и задужила ме да координирам његовом пријавом. У то име сам прошле недеље био у Бриселу и упознао се са др Асмом који је на Вон Карман институту задужен за пројект – каже др Шенк.

Осим Факултета техничких наука, у припрему пријаве укључени су и други делови Универзитета у Новом Саду, као и Институт „Михајло Пупин” у Београду, а уз начелну сагласност са Машинског факултета у Београду. Пошто су рокови тесни, и пошто се десила непримерена ситуација са могућим скандалом око фалсификовања дипломе младог истраживача, професор Шенк не зна ко ће све од контактираних истраживача хтети да настави с аплицирањем.

– Факултет техничких наука у Новом Саду и Универзитет у Новом Садуодлучилису да не одустану.Уз дужан опрез – прецизира професор.  

Дакле, микросвемирски програм Србије још се брани, али је питање да ли ће остати у орбити, изнад Ватерлоа.

----------------------------------------------

Влајковић: Нисам фалсификатор

– Нисам фалсификатор и једва чекам да се заврши истрага – изјавио је Стефан Влајковић, који је јуче посетио редакцију „Политике”. Одговарајући на тврдње продекана за наставу Физичког факултета, доцента др Ивана Дочиновића, да је на физичком факултету у Београду положио седам испита са оценом десет, а да је податке о осталих 18 положених испита фалсификовао, Влајковић одговара:

– Студирао сам на основним студијама Физичког факултета у Београду, где сам положио петнаестак испита – све са оценом 10. У току студија сам боравиои на летњим школама на универзитету у Бону и Цириху и такостекао право на докторске студије по критеријумима Бонског универзитета, укључујући испите које сам положио тамо и у Београду. Пошто се отворила докторандска позиција на престижнијем, Технолошком институту у Цириху (ЕТХ), одлучио сам се за тај универзитет. Ја сам могао административно да пренесем испите са Физичког факултета у Београду на ЕТХ у Цириху, али у том случају, морао бих да платим 1.500 франака по испиту. Зато сам замолио др Дочиновића да се процедура уради обрнуто. И да обједињени документФизичког факултета, са разликом испита које сам положио на летњој школи у Бону и Цириху, предам администрацији у Швајцарској – каже Влајковић.

– У Београду ми јефалило седам испита за упис у Цириху, које сам положио на летњим школама. Дочиновић је издао потврду о томе, кроз јединствени документ који сам преузео. Управо са том документацијом сам конкурисао у Фонду за таленте и на основу ње добио стипендију од 530.000 динара– истиче Влајковић.

-----------------------------------------------

Дочиновић: Физички факултет се не завршава на летњим школама

Доцент Дочиновић, међутим, тврди да се Физички факултет не завршава преко летњих школа.

– Влајковић није донео никакав валидан документ из Цириха и њему ништа није признато од тих предмета из летњих школа. Ја му, такође, нисам издао никакав обједињени документ о томе – наводи др Дочиновић.