Gips u enterijeru

Gips je ekološki besprekoran materijal, za čoveka potpuno neškodljiv. U uslovima povećane vlažnosti vazduha, gips upija vlagu. Kada relativna vlažnost vazduha opadne, on oslobađa akumuliranu vlagu. Na taj način gips je izvrstan regulator vlage u prostorijama. Sledeća sjajna karakteristika gipsa je njegova izuzetna postojanost na visokim temperaturama. Gips sadrži visok procenat vode, koji kod gips-kartonske ploče debljine petnaest milimetara iznosi nekoliko litara po kvadratnom metru. U slučaju požara ova voda deluje samogasivo. Zbog toga se ovaj materijal smatra vatrostalnim i koristi se kao protivpožarna zaštita elemenata koji nisu otporni na požar, poput konstrukcije od drveta ili čelika. Površina gipsa je topla i prijatna na dodir. Njegova rN vrednost odgovara rN vrednosti ljudske kože. Nema miris. Nije podložan naelektrisanju i ima izuzetno malu prirodnu radioaktivnost. Gips doprinosi zdravoj mikroklimi prostorija. Odlikuje se odličnim toplotnim i zvučnim izolacionim svojstvima.

VRSTE GIPSA

Gips se dobija pečenjem stene – sadre, koja je nastala taloženjem pre oko 250 miliona godina. Ovaj kameni materijal se najvećim delom sastoji od minerala gipsa, a manji deo čine različite primese. Pečenjem se iz sirovine izdvaja voda, nakon čega se gips hladi, ponovo melje i pakuje. Prema preostalom procentu vode, sadržaju sirovina i mehaničkim osobinama, prepoznaju se različite vrste gipsa.

Štuk gips se koristi za malterisanje i ukrasne radove u enterijeru, kao dodatak krečnom malteru radi bržeg vezivanja, kao i za izradu različitih prefabrikovanih elemenata.

Alabaster gips ima mali procenat primesa, izrazito je beo i koristi se u vajarstvu i za fine radove u unutrašnjosti objekta. To je gips sa najfinijom strukturom.

Gips za maltere koristi se, kako mu i ime kaže, uglavnom za malterisanje, kao dodatak odgovarajućim vrstama maltera. U skladu sa namenom ima produženo vreme vezivanja.

Gips za košuljice služi za izradu podloga za podove i elemenata za pregradne zidove. Odlikuje se visokom čvrstoćom na pritisak i malim procentom vode u odnosu na druge vrste gipsa.

GIPS-KARTONSKE PLOČE

Rani tragovi upotrebe gipsa sreću se još kod starih Egipćana i Asteka. Tragovi gipsa nađeni su na površinama njihovih palata i piramida. Godine 1894. Avgustin Saket patentirao je višeslojni materijal, takozvane saket ploče, koje se smatraju pretečom današnjih gips-kartonskih ploča. Između 1910. i 1930. proizvodnja je evoluirala do ploča kakve danas poznajemo. Njihova potražnja na američkom i kanadskom tržištu premašuje tri milijarde kvadratnih metara godišnje.

Gips-kartonske ploče prave se od alabaster ili štuk gipsa. Sa obe strane ojačane su kartonom. Njihova upotreba je raznovrsna. Koriste se za izradu prefabrikovanih pregradnih zidova i spuštenih plafona, kao plafonska i zidna obloga, kao protivpožarna zaštita, zvučna i termička izolacija.

PREGRADNI ZIDOVI

Gips-kartonski montažni zidovi omogućavaju, u odnosu na klasičnu gradnju, znatne uštede u vremenu i novcu. "Kostur" zida čini metalna ili drvena potkonstrukcija na koju se suvim postupkom pričvršćuju ploče. Ovakva konstrukcija je lagana i ne opterećuje noseće elemente. Postupak je jednostavan i zid je u nekoliko koraka gotov. Spojevi se obrađuju posebnom vrstom glet mase. Nije potrebno dodatno vreme za sušenje i površina zida može odmah po montiranju da se boji ili oblaže tapetama. Suva gradnja štiti dom od unošenja dodatne vlage i prljavštine, a time i od dodatnih radova. Između ploča ostaje slobodan prostor koji je zahvalan za postavljanje svih vrsta instalacionih kablova i cevi. Taj prostor može, takođe, da se ispuni izolacionim materijalom čime mu se dodatno poboljšava toplotna i zvučna zaštita. Gips-kartonske ploče pogodne su za suv prostor. Voda i niske temperature brzo razaraju gips. Postojanost gipsa u odnosu na vodu može da se poboljša dodavanjem sintetičkih smola i silicijumovih organskih jedinjenja. Ukoliko se planira upotreba gips-kartonskih ploča u vlažnoj sredini potrebno je da budu posebno impregnirane vodenim staklom.

SPUŠTENI PLAFONI

Kada treba da se sakriju ventilacioni kanali, električni vodovi i druge instalacije, spušten plafon je najjednostavnije i najekonomičnije rešenje. Visina plafona može da se prilagodi prema potrebi. To omogućava potkonstrukcija od metalnih profila i vešaljki promenljive dužine. Postoje posebne akustične ploče sa rupicama i prorezima (na primer u Rigips asortimanu) koji utiču na prostiranje zvuka. Ovo rešenje često se koristi u poslovnim prostorima, učionicama, koncertnim i bioskopskim dvoranama. Spušteni plafoni mogu da budu monolitni (bez fuga), pogodniji za stambene prostore, i kasetni, čija je prednost u tome što mogu lako da se demontiraju. Šupljine mogu da se popune termoizolacijom.

Oblici spuštenih plafona prate granice naše mašte. Sve je moguće. Od slojevitog plafona, preko lukova i svodova do krajnje fantastičnih, nekonvencionalnih zaobljenih površina. Uglavnom se spušteni plafoni kombinuju sa ugradnim halogenim i neonskim sijalicama. U enterijeru privlače pogled i pažnju. Fascinantan je i takozvani efekat zvezdanog neba, u prostorima gde intenzitet svetla nije prioritet.

OBLAGANjE

Neravne površine zidova i plafona najlakše je pokriti gips-kartonskim pločama. Oblaganje može da se obavi pomoću metalne ili drvene potkonstrukcije ili jednostavno lepljenjem. Dobijena površina je glatka i ravna. Zbog brzine gradnje i relativno čistog postupka ovo je pogodno rešenje za adaptacije, kao i za pretvaranje potkrovlja u stambeni prostor. Useljenje je moguće u veoma kratkom roku, odmah po završetku montaže. Istovremeno se postiže i poboljšana termička izolacija (a time i smanjeni troškovi grejanja), poboljšana zvučna izolacija i efikasna protivpožarna zaštita.

GIPSANI UKRASI

Ukrasni gipsani elementi primenjuju se kada u enterijeru želimo da postignemo formalnu, klasičnu atmosferu. Gipsanim vencem može da bude uokviren i tako istaknut neki prolaz, vrata u salon, na primer, ili prozor. Često se obrađuje spoj zida i plafona. U starim kućama sa velikim spratnim visinama plafoni su često bivali ukrašeni gipsanom čipkom. Ovakvi elementi, najčešće beli, mogu biti istaknuti tako što će površina na kojoj se nalaze biti obojena. U palatama i značajnim javnim objektima ukrasi od gipsa farbani su u zlatno.