Beogradsko blago u Skupštini grada

Retko viđena dela u retko dostupnom prostoru. Tako bi se jezgrovito mogla opisati suština projekta „Blago nama” Narodnog muzeja u Beogradu, čija je realizacija započeta pre nekoliko dana, otvaranjem izložbe „Sugrađanke” u holu Skupštine grada Beograda, prve u nizu od četiri koje će se naći pred publikom do kraja decembra.

Posle autoportreta Cuce Sokić i Nadežde Petrović i dela Jovana Bijelića „Mala Dubravka”, koji će biti izloženi do kraja juna, naredne dve postavke u istom prostoru biće arheološke i baštiniće antička verovanja, božanstva i stanovnike, dok će na poslednjoj biti predstavljene skulpture naših poznatih vajara. Sve četiri priče u vezi su sa Beogradom, bilo da je u pitanju autorstvo nad radovima i motivima (slike i skulpture) bilo poreklo artefakata (arheološka zbirka). Inicijativa da se sve ovo desi baš u Skupštini grada, obično nedostupnoj javnosti, potekla je upravo iz ove institucije. Ideju objašnjava Tatjana Cvijetićanin, direktor Narodnog muzeja.

– „Blago nama” je projekat kojim Narodni muzejpredstavlja različite periode istorije i identitete grada Beograda, raznovrsne pojave koje su tokom vremena ovaj grad učinile velikim i važnim.Povezanost ovog muzeja sa Beogradom je višestruka, kompleksna i neraskidiva. Sve do osnivanja Muzeja grada, koji je dosta mlađi od nas, mi smo prikupljali sve što je pronađeno, tako da je naša kolekcija ozbiljna i značajna – kaže Tatjana Cvijetićanin, posebno ističući ekskluzivnost mesta u kojem se ovaj poduhvat realizuje.

– Da bi dela koja već izvesno vreme nismo izlagali na neki način prikazali publici, trudili smo se da budemo na različitim punktovima, od SANU, preko galerije RTS-a i Progresa, do Barutnog magacina na Tvrđavi. Ovoga puta smo u zgradi spomeniku kulture, specifičnom mestu koje inače nije galerija već je upravni objekat, što je bio dodatan izazov. Šteta je što se u njega obično ne ulazi osim u posebnim situacijama jer je veoma važan za istoriju našeg grada.

Dizajn izložbe je stoga poseban, pošto je trebalo postići sinergiju okoline sa umetničkim predmetima. Time je omogućena potencijalno drugačija interpretacija značajnih dela naše umetničke istorije, od kojih neka nisu viđena više od decenije (ako se izuzmu sporadična pojavljivanja na nekim postavkama). Projektu poseban ton daje još nešto. Na izbor dela, pored stručnjaka i kustosa, uticaće i svi sugrađani koji to žele, pošto će se po jedan od eksponata na svakoj narednoj izložbi naći upravo zahvaljujući glasovima publike.

– Na internet prezentaciji i društvenim mrežama Narodnog muzeja počev od 10. maja, na naš rođendan, kada ćemo promovisati i novi izgled sajta, posetioci će glasanjem birati, iz predložene tematske celine, jedan od eksponata koji žele da vide u okviru svake nove postavke. Očekujemo da naša publika i na ovaj način razvije živ dijalog sa baštinom i potvrdi da ništa ne može da zameni susret sa autentičnim kulturnim dobrima.

Zdanje Starog dvora tokom trajanja izložbi biće otvoreno za posetioce svake subote i nedelje, u terminu od 10 do 17 časova i ulaz je slobodan. Stručna vođenja kroz postavku biće organizovana u 13 časova. Inicijativa postoji da se prostor otvori i radnim danima zarad školskih poseta, o čemu odluka još nije doneta.

M. Dimitrijević